U Srbiji trenutno baravi nešto manje od 2800 migranata. Od tog broja u pet azilnih centara smešteno je nešto manje od 800 a ostali su u prihvatnim centrima. Od 2015. godine, kada je započela velima migrantska seoba ka Evropi, kroz Srbiju je prošlo oko 800 000 registrovanih migranata. Ovo su podaci koji su se danas ćuli u Nišu prilikom predstavljanja aktivnosti pod sloganom “Slavimo raznolikost” koje se realizuju u okviru Podrške Evropske unije upravljanju migracijama u Republici Srbiji.
Podatke je prisutnim novinarima izneo Goran Ćirić iz Goran Ćirić Komeserijata za izmeglice i migracije Republike Srbije.
On je dodao da treba imati u vidu da je jedan broj migranata prošao bez obraćanja zvaničnim državnim organima i nevladinim organizacijama, pa se procenjuje da je kroz Srbiju prošlo preko milion migranata.
Tokom prošlog meseca, preko prihvatnog centra za migrante u Preševu, koji je inače u stanju mirovanja prošlo je oko sto lica.
O tome sa kavim se problemima Komesarijat i organizacije sreću prilikom prihvata, smeštaja i otprema migranata sreću Ćirić je rekao da:
“ Mi sada nemamo nekih velikih problema jer migrantska kriza dugo traje i već smo istrenirani i po pitanju prihvata i po pritanju daljeg postupanja sa migrantima. Svi oni koji izraze želju da dobiju smeštaj i neku vrstu zbrinjavanja prihvatni centri rade na rešavanju tih zahteva. Svi migranti koji se obrate Komeserijatu za zahtevom za neku vrstu zaštite bivaju registrovani od strane policije.“
Ono što se čulo na današnjem skupu je da je u prihvatu migranata veoma važan način kako se prihvate.
“Ne morate da im pomažete. Dovoljno je da se ne osećaju ugroženim, da vide blagonaklonost kod lokalnog stanovništva, to je već jedan vid pomoći.“
Leto je vreme kada se broj migranata koji koriste usluge smeštaja u centrima kojim rukovodi komesarijat smanjuje, zbog vremenskih uslova.
“Oni u toku leta pokušavaju da ostvare jedini i glavni cilj a to je da da se domognu zemalja Zapade Evrope, uglavnom u Nemačku, ali ima i onih koji idu u Francusku,Italiju, Skandinavske zemlje.“
Migranti su u poslednje vreme upućeni na takozvanu bosansku rutu. Postoje podaci, rekao je Ćirić, da migranti prelaze Drinu i upućuju se u BIH. To otprilike znači, da koliko uđe u Srbiju, taj broj koji uđe u Srbiju i izađe iz zemlje u Bosnu i Hercegovinu.
“U Preševu, centru koje je trenutni u stanju mirovanja i gde radi samo urgentni prihvat tokom prošlog meseca je primljeno više od stotinu ljudi”
Prolaznost u Mađarskoj je na minimalnom nivou.
“ Mađarska strana je svela broj onih koje regularno prihvata na jednu porodici nedeljno i jeddnog samca nedeljno. Ponekad je to i ređe jer odlažu prihvat, traže drugu strukturu porodice pa taj vid legalnog prelaska u Zapadnu Evropu i dalje funkcioniše preko Mađarske”
Organizatori današnjeg skupa su predstavili aktivnosti koje sprovode nevladine organizacije sloganom “Slavimo raznolikost“ počele su u junu 2019. godine i imaju za cilj da ojačaju zajedništvo i stvore zajednički prostor za migrante i izbeglice i lokalno stanovništvo u Srbiji, da smanje predrasude i pospeše razumevanja i saradnje, a u cilju socijalizacije onih koji se nađu u prihvatnim centrima.
“ Uz podršku Evropske unije pokrenuli smo mnoge aktivnosti da bi smanjila probleme koji imaju migranti u Srbiji. Aktivnostima pod nazimom „Slavimo raznolikost” želimo da uspostavimo neki vidd komunikacije lokalnog stanovništva i migranata koji se tu nalaze, da bi se te razlike umanjile. Organizujemo sportske aktivnosti za decu, gde deca iz lokala i prihvatnih centara učestvuju na različitim sportskim aktivnostima . U Šidu smo ozganizovali dve različite fudbalske utakmice a u timovima su bila i deca iz prihvatnog centra,“ rekao je danas su Miroslav Luburić iz Fondacija Ana i Vlade Divac, organizator ovog skupa.
Predstavljanje ovog programa planirano je i u drugim gradovima Srbije, a sledećeg meseca će boraviti u Vranju i Bujanovcu.
Organizatori današnjeg skupa, kako su rekli odlučili su se da ove aktivnosti predstave u Nišu , kao najvećem gradu na jugu Srbije, iako je privalilište u Divljanima trenutno u stanju mirovanja, sa namerom da se mediji upute u aktivnosti i situaciju u vezi sa migrantskom populacijom u Srbiji, ali i sa lokalnim zajednicama i stanovništvom koji se nose sa ovim izazovom u našoj zemlji.
Na temu predrasuda o migrantima, njihovom statusu, o ljudima koji se dobrovoljno uključuju u rad sa migrantima, ali i mogućnostima na koji način svaki pojedinac može da pomogne, govorili su Miroslav Luburić iz Fondacija Ana i Vlade Divac, i Dunja Božović, PIN (Mreža psiho – socijalnih inovacija)
Trenutno od devet prihvatnih centara, tri su u stanju mirovanja jer je tokom leta manji priliv migranata. Glavni cilj svih migranata je da pređu u zapadnu Evropu.
Evropska unija je najveći donator Srbije u upravljanju migracijama. Od sredine 2015. godine do danas Evropska unija je za rešavanje problema izbeglica donirala više od 89 miliona evra. Ova sredstva namenjena su za humanitarnu pomoć i zaštitu migranata, a posebno zaštitu dece, za obezbeđivanje uslova za prihvat i smeštaj u prihvatnim i centrima za azil, uključujući hranu, zdravstvenu negu i obrazovanje, pomoć lokalnim zajednicama gde su smešteni migranti kako bi se ojačala socijalna kohezija, pomoć Republici Srbiji pri upravljanju granicom i borbi protiv trgovine ljudima, kao i pomoć za izgradnju kapaciteta institucija Republike Srbije koje su uključene u upravljanje migracijama.
