Gradski Portal 018 – 22.04.2019
Iskorišćavanjem prirode ljudi je uništavaju umesto da je unapređuju i žive sa njom u zajedništvu – kažu stručnjaci za životnu sredinu. Posledice mogu biti nesagledive ukoliko nastavi da se radi “protiv” a na “zarad” prirode.
Ivan Medenica
“Najveću pretnju za prirodu predstavlja širenje naselja i aktivnosti koje su usmerene na eksploataciju resursa, a to se odnosi na šumarstvo, na vodne resurse i eksploataciju kamena u okolini Niša. To su aktivnosti koje su usmerene na osiromašenje eko-sistemskog diverziteta, a to za sobom vuče i smanjenje prostora na kome će se gnezditi ili živeti ostale, strogo zaštićene, vrste. Svako iskorišćenje resursa podrazumeva i smanjenje genetičkog diverziteta određenih vrsta”, rekao je Ivan Medenica, Zavod za zaštitu prirode, Kancelarija Niš na Gradskom forumu u Media i reform centru Niš koji je bio posvećen štetnom uticaju ljudi na životnu sredinu.
O tome koje su posledice narušavanja biodiverziteta ostavljanjem otpada; koji su društveni, a koji ekološki aspekti izradnje mini-hidroelektrana; kakve su posledice klimatskih promena; na kom je stepenu ekološki građanski aktivizam profesor dr Slaviša M. Stamenković sa Departmana za biologiju i ekologiju, PMF Niš, Ivan Medenica, Zavod za zaštitu prirode, Kancelarija Niš, Bojan Mitić, Srbijašume Niš, Goran Tokić, ekološki aktivista i Olivera Milošević, Ekološka organizacija „Zeleni ključ“. .
Medenica je naglasio da je 99 posto životinjskih vrsta koje se nalaze u okolini zaštićeno. Neke od tih životinja su prilično retke, a ugrožene su aktivnostima čoveka nekadašnjim, a posebno intenzitetom sadašnjih aktivnosti čoveka. On je dodao da Zavod za zaštitu životne sredine intenzivno radi na tome da se pronađe kompromisno rešenje između potrebe za eksploatacijom resursa i prava životinja i svih živih organizama da budu tamo gde jesu i da ih na neki način ne osporavamo, ne oduzimamo staništa i ne pritiskamo sve više kako se čovek razvija.
“Radimo to na taj način što proglašavamo zaštićena područja, radimo na aktima koji će se odnositi samo na one vrste koje su prepoznate kao neke koje moraju da se štite. Važno je da znamo da moraju da se štite staništa, a ne samo vrste. Vrste kao vrste mogu da žive na više mesta, ali su staništa krov njihove kuće i mora da se radi na proglašavanju zaštićenih staništa. To je jedna od osnovnih aktivnosti Zavoda”, objašnjava Medenica.
O zaštiti reka koja podrazumeva stopiranje izgradnje malih hidroelektrana na forumu je govorio Goran Tokić.
Goran Tokić
U Srbiji je planirano da se izgradi 800 malih hidrocentral za koje je rekao da “ niću kao pečurke” i koji su “unosan posao za mali broj ljudi, ali zemlja ne bi imala koristi od toga.
“Iz Ministarstva i Vlade nema naznake da će to biti zaustavljeno, već se trenutno zaustavlja jedan po jedan projekat kada građani to stopiraju. Globalnog rešenja na vidiku nema, ima samo malih sitnih pomaka koji vode, možda, ka rešenju da ne bude izgrađeno 850 nego 200 malih hidrelektrana. Ta razlika od nekih 400 do 500 hidroelektrana biće naša pobeda, a ovih 200 naš poraz”.
U Nišavskom upravnom okrugu broj hidroelektrana koji se gradi nije veliki Najbliža koja se gradi je mini hidroelektrana kod Bele Palanke. Zavod za zaštitu prirode sprečio je izgradnju na Miljkovačkoj reci.
Tokić kaže da je izgradnja mini hidroelektrana loša za Srbiju zbog načina na koje se one grade.
“Austrija može da ima 10.000 minielektrana ali nema ni jedno suvo rečno korito. Srbija ima stotinak suvih rečnih korita. Tehnika izgradnje je destruktivna po prirodu, cevovod se pokopava u rečno korito ili pored reke i tu se preusmeri 80 ili 90 odsto vode, organizmi ne mogu da žive u pet posto vode i oni u tom slučaju imaju samo dve opcije -ili da izumru ili da se sele”, objašnjava Tokić.
Ministarstvo za zaštitu životne sredine je prepoznalo ovaj problem i oglasili su se povodom toga saopštenjem da to uništava prirodu i da su protiv toga, ali se osim njih niko drugi ne oglašava povodom ovog problema.
