Gradski Portal 018 – 18.04.2019
Fasada zgrade u ulici Nade Tomić opasna je po prolaznike jer svakog trenutka fasadna cigla kojom je zgrada obložena može da se obruši i ugrozi nekog od prolaznika. Na mestima gde se fasadna cigla odvojila od konstrukcije zgrade i golim okom se vide napukline. Građevinska inspekcija je u više navrata upozoravala kućni savet na opasnost od obrušavanja fasade, ali su njihove opomene ostale bez odjeka. Napukline se vide kako na fasadi prema ulici, tako i sa dvorišne strane gde stanari parkiraju automobile.
Prema rečima Marine Živulović Petrović, šefa Građevinske inspekcije, ova inspekcija je u nekoliko navrata stavljala upozoravajuću traku oko zgrade prema trotoaru, ali je ona ubrzo posle postavljanja iskidana. Na zgradi stoji i upozorenje da „zbog opasnosti od obrušavanja fasade prolaz je na sopstveni rizik“.
O fasadama zgrada, prema Zakonu brinu se stanari koji su otkupili stanove i koji su sada njihovo vlasništvo, a oni su i vlasnici ostalog prostora u zgradi kao i fasade, pa su na osnovu toga dužni da se sami staraju o njoj i održavaju je. U ovom slučaju, prema rečima Novice Živkovića to je nemoguće jer mnogi stanari i ne dolaze na sastanke Skupštine stanara, a novca za obnovu fasade nemaju.
„Pre desetak godina je zgrada nadgrađena, a tada se pojavio i ovaj problem“, kaže Živković. „Sa investitorom koji je vršio nadgradnju dogovoreno je da sredi i fasadu, ali su se stvari u međuvremenu promenile, on čak nije ni zavšio nadgradnju do kraja, a o sanaciji fasade nije moglo ni da se govori“.
Problem je postajao sve veći kao i napukline.
„Više puta sam se zbog ovog problema obraćao svima tražeći pomoć. Stanari sami ne mogu da reše ovaj problem jer je to preskupo i nemaju para za to. Pokušali smo preko firme koja održava zgradu, ali su i oni odustali od toga. Tražio sam pomoć i od grada, ali nije bilo pomoći. Pisao sam i gradonačelniku. Svi odgovori su bili da to nije u njihovoj nadležnosti, što verujem da je tako“, kaže upravnik Živković.
Građevinska inspekcija u ovom slučaju ne može da pomogne građanima jer nisu za to niti ovlašćeni niti imaju opredeljen novac. Oni rade samo onaj deo posla za koji su po zakonu ovlašćeni. Po njima Zakon je jasan, a ako stanari ne postupe po njemu slede kazne.
„Možda je za početak potrebno da stanari potraže pomoć od prinudnog upravnika zgrade. Možda će on na stručniji i efikasniji način znati da objasni ljudima o čemu se radi i kakve su posledice. Drugo, kazne su ogromne i kreću se i do dva miliona dinara“, kaže Marina Živulović Petrović.
Zgradu je obišao i Igor Igić, sekretar Sekretarijata za planiranje i izgradnju koji kaže da je zgrada izgrađena pre više od dvadeset godina u skladu sa svim tehničkim propisima i da je dobila upotrebni dozvolu.
„Ovo je stambeno poslovna zgrada. Stanari imaju pravo vlasništva na posebnim i zajedničkim delovima zgrada, a tu spada i fasada“, kaže Igić. „Njihova prava su regulisana Zakonom o stanovanju i održavanju stambenih zgrada, ali uz svako pravo ide i obaveza. One su isto definisane zakonom i kažu da se izdvajaju sredstva za tekuće i investiciono održavanje kao
bi u zgradi mogle da se vrše popravke“, kaže Igić. Dodaje i da se fasade zgrada i njihovo stanje proverava na određeni period.
„ Grad može, ukoliko stanari nemaju program održavanja, da odradimo te radove, ali to bi sve bilo na teret stambene zajednice. Njima bi bilo povoljnije da oni to sami izvedu i to što pre“, zaključuje Igor Igić.
