Gradski Portal 018 – 26.02.2019
Nišlije su danas imale zadovoljstvo da se kroz predstavljanje jedne značajne, bogate i nadasve korisne knjige, na jedan poseban način upoznaju sa istorijatom svoga grada. Praćenjem urbanističkih planova koji su rađeni u ovom periodu i koji su grad Niš od Turske kasabe sa kraja 19. veka pretvorile u moderan , evropski grad kakav je Niš danas., predstavljena je transformacije grada u poslednjih 140 hodina.
Na inicijativu Saveta za kulturno stvaralaštvo grada Niša, 2018. , u prilog godine koja je proglašena godinom kulture pamćenja i 140 godina urbanog planiranja Niša, započeo je rad na publikaciji “Urbana tradicija Niša u planskim prikazima . Autor knjige je magistar Mihailo Medvedev, arhitekta koji je danas u zgradi Univerziteta multimedijalnom prezentacijom predstavio ovo , za istoriju grada Niša, značajno delo.
Arhitekta Mihailo Medvedev, koji je više od 40 godina radio u Zavodu za urbanizaam grada Niša i nekoliko godina u Zavodu za zaštitu spomenika , kako sam kaže, oduvek bio zainteresovan za istorijat urbanog razvoja Niša. Sticajem okolnosti a na svoju inicijativu uspeo je da spase najstarije planove koji su bili u zgradi sadašnje Skupštine grada Niša, u vreme kada se Urbanizam selio na novu adresu.
„Video sam da tu postoji ogromna količina starih planova koji su bili spremljeni za bacanje u Papir servis. To nisam smeo da dozvolim. Već 1995 godine uspeo sam da ubedim svoje kolege iz Udruženja urbanista da pored aktuelnih planova na Urbanističkom salonu kog sam ja formirao 1991. godine ovde , izlažemo i stare planove.“ kaže autor publikacije.
Tako je 1995 godine organizovan stručni skup o tim planovima i prva izložba na kojoj je iz svih gradova Srbije bio izložen veliki broj starih , pa i niških planova. Izložbu je pratila publikacija.
„Sledeći put sam te stare planove u neštom proširenije obimu objavio u vidu kalendara 2009. godine koji je štampan povodom 50 godina Zavoda za urvanizam. Međutim to nije moglo da se čuva, zna se da kalendari imaju „roj trajanja“ jednu godinu .“ dodaje Mihailo Medvedev.
„Prošle godine smo došli na ideju , a inicijativa je krenula od Ivana Redija, da obeležimo 140. godišnjicu od Prvog urbanističkog plana Niša. To je plan iz 1878. godine, koga je izradio austrijanac Franc Vinter koji je bio zaposlen u Ministarstvu građevina Srbije. On je prakrtično tim planom potpuno preoblikovao tursku matricu koja je postojala 1878. godine kada je Niš oslobođen.
Medvedev objašnjava kako su Nišlije su posle oslobođenja počeli da ruše turske kuće, sokake, ćorsokake . Plan koji je uzradio Vinter e uređen je u potpunosti centar Niša. , koji je sada zaštićem kao stara niška čaršija.
„ Povodom 140 godina od tog plana ideja je bila da se napravi izložba. Međutim, ja sam već imao izložbu iz 1995. godine koja je bila lepljena selotejpima. To ne odgovara sadašnjem stanju i, tako da je napravljena izložba od 20 panoa i štampana je vrlo ekskluzivna publikacija .
Podrška za ovak projekat dobijena je od grada Niša koji je obezbedio sreddstva za ovu publikaciju.
Knjiga sadrži preko 100 planova i slika sa komentarima.
Pokretač cele ove priče, knjige i izloebe je poznati niški arhitekta Hadži Ivan Redi koji kaže da je nekoliko faktora uicalo na izradu ove knjige. Prvi faktor , i možda najvažžniji je što Hadži Redi voli svoj grad u kome je dugo radio u Zavodu za urbanizam, kako kaže „ u svojoj prvoj stvaralačkoj mladost“
Biranim rečima objašnjava:
„ Zavoleo sam urbanzam kao vrhunsku disciplinu, kao što je recimo violina u okviru orkestra, tako je urbanizam u svetu arhitekture. Više od godinu dana ja sam na čelu Saveta za kulturno stvaralaštvo i mi smo prošlu godinu označili kao godinu kulture pamćenja. Sve ono što je iza nas želimo da stavimo na uvid javnosti, koliko je god to moguće. Naravno, jedna od značajnih stvari je urbanističko planiranje“, objašnjava Hadži Redi.
„ Ja sam kao čovek i Nišlija vezan za tu godinu kada smo , jer osim što smo dobili prvi urbanistički plan dobili slobodu . Grad Niš je dobio mir nakon 500 godina robovanja . Osim ove dve značajne stvari grad Niš, odnosno Srbija je postala nezavisna zemlja. To mnogi vrlo lako zaboravljaju a zapravo nezavisnost jedne zemlje je vrhunsko šro jednoj temlji moće da se desi. ad se sve to soži smatrao sam da je neophodno da se kroz planska dokumenta pokaže kako se od jedne kasabe tuske postali lep evropski grad u koji već sada postoji želja da se dođe. Taj proces ima svoja uzdizanja i padove ali je u suštini jedan kontinuirani proces , kao jedan memento mori u pozitivnom smislu , i želeo sam da se zapamti . U tom smislu sam zainteresovao i mog kolegu Mihajla Medvedeva , sa kojim sam radio, i tako je knjiga nastala“ rekao je na predstavljanju knjihe arhitekta Ivan Hadži Redi. .
Ideja je zapravo krenula iz fondacije „ Za lepši Niš a u Savetu za kulturno stvaralaštvo je naišla je na puno prihvatanje.
„Uz veliku pomoć grada Niša mi smo iznedrili jednu divnu publikaciju , prepun i bogatu informacijama . Otvara se mogućnost da narednim generacijama možemo uvek i na svakom mestu i u svakom trenutku da kažemo – evo to smo radili 1978. 1898, 1904. i tako dalje. To su vrednosti za grad ove veličine i manje gradove , važne su da bi se održala kultura pamćenja . Ova godina je označena kao kultura življenje ali kultura pamćenja je nešto što je uvek uz nas, u rancu koji nosimo sa sobom, zaključuje Hadži Redi.
Izložba sa forografijama odnosno starim planovima koja prati publikaciju, pod nazivom “ “Urbana tradicija Niša u planskim prikazima “ biće otvorena večeras u šest sati u galeriji Društva arhitekata Niš.
