Gradski Portal 018 – 18.02.2019
Alternativne sankcije poput kućnog pritvora sa i bez elektronskog nadzora, a još više društveno koristan rad mnogo su bolje rešenje od zatvorskih kazni za lakša krivična dela , za koje je zakonom propisana kazna do pola godine – kazu u Mreži odbora za ljudska prava (CHRIS) na nedavno oržanom okruglom stolu „Podrška primeni alternativnih sankcija i mera u Srbiji“ organizovanom u Media i reform centru U Nišu.
Mreža odbora za ljudska prava (CHRIS) uradila je istraživanje o primeni alternativnih mera i sankcija u Srbiji u okviru istoimenog projekta koji je podržala organizacija Civil Rights Defenders.
Ova organizacija je tokom 2018. godine realizovala istraživanja o primeni vanzavodskih mera i sankcija , alternativnih sankcija u cilju monitoringa primene u okviru postojećeg pravnog okvira i izrade preporuka za unapređenje rada sistema alternativnih sankcija i mera z Srbiji.
„ Cilj nam je bio da pokrenemo dijalog posebno na nivou lokalnih samouprava jer alternativne mere i sankcije su veoma važne kako iz ugla pojedinca tako i iz ugla zajednice a u dosadašnjoj primeni ni lokalne samouprave nisu po našem mišljenju učinile dovoljno da bi taj sistem zaživeo upunoj meri“ rekao je Dragan Đorđevićiz ove organizacije
Punih 12 godina u Srpskom zakonodavstvu krenulo se sa izgradnjom i primenom sistema alternativnih sankcija. Kako tvrdi Đorđević statistički podaci koji su nalaz istraživanj pokazuju da unazad desetak godina stopa kriminaliteta nije smanjena a osnovni i krajnji cilj penalne politike je da se smanji stopa kriminaliteta. )
Istraživanje je pokazalo je da je preko 5.000 zatvorskih kazni u našoj zemlji moglo da bude zamenjeno alternativnim sankcijama
“ Istraživanje CHRIS-a je takođe pokazalo da je u 2015. godini u našoj zemlji ukupno osuđeno 33.189 punoletnih lica, u 2016. godini 32.525 lica, a 2017. godine 31.759 lica.
Od ukupnog broja osuđenih lica u periodu od 2015-2017. godine, alternativne krivične sankcije i mere kreću se u rasponu od četiri do osam odsto na godišnjem nivou, odnosno najviše 10 odsto, pri čemu je najčešće izricana alternativna sankcija kućni zatvor.
„S jedne strane postoji problem prenaseljenosti zatvora gde su ljudi koji se nalaze na izdržavanju kazne zatvora izloženi nehumanim uslovima, na šta ukazuju mnogi izveštaji. Alternativne mere su mere koje se izriču umesto kazni zatvora postoji više vrsta kao što je kućni pritvor bez ili sa elektronskim nadzorom i one se izriču u slučaju lakšeg kršenja krivičnog zakona, kaže Đorđević i dodaje „Većom primenom alternativnih sankcija , nekim drugim rešenjima uticalo bi se na to da dođe do smanjenja kriminaliteta . Ovo je veoma važno u trenutku kad su na dnevnom redu izmene odredaba krivičnog zakonika .Mišljenja smo da je postojeća kaznena politika dovoljno oštra i to pokazuju statistički nalazi . Drugačijom primenom postojećeg pravnog okvira i većom primenom alternativnih mera sve to može da ima bolje rezultate.
Jedan od ključnih problema je da donosioci odluka nisu dovoljno učinili da podrže povereničku službu, tako da smo u opasnosti da ovakvim kapacietetom povereničke službe i ovaj dostignuti nivo realizacije alternativnih mera i sankcija može da bude ugrožen. Neophodno je dodatno ojačati i podržati rad povereničke službe jer on nosi sistem alternativnih mera i sankcija smatra Đorđević.
Pravnica Mreže odbora za ljudska prava (CHRIS) Maja Kamenov rekla je da je kaznena politika takva da se uglavnom izriču kazne zatvora i to kratkoročne do šest meseci.
„Jedna od kazni koja se preporučivala, koju naši sudovi nisu u većoj meri izricali je uslovni otpus sa zaštitnim nadzorom. To bi bila odlična alternativna sankcija upravo kod onih kratkoročnih sankcija koje se u našoj zemlji najčešće izriču“, izjavila je Kamenov.
Rezultati istraživanja predstavljeni su na okruglim stolovima održanim u Beogradu i Nišu, a CHRIS će ih predstaviti i u Valjevu, Negotinu, Novom Pazaru i Vranju.
