Gradski Portal 018 – 13.02.2019
“Protesti nezadovoljnih građana govore o tome kakvo društvo, kakvu državu i kakvu kulturu življenja želimo, ali oni ne znače podršku opoziciji, već se traži i od vlasti i od opozicije da se u našu političku kulturu uvedu građanske vrednosti i standardi”, rekla je glumica Svetlana Bojković u emisiji Dan uzivo na TV N1.
Ništa pametnije nisam čula u poslednje vreme. „Da se traži i od vlasti i od opozicije da se u nasu političku kulturu uvedu građanske vrednosti i standardi“ U par reči, sve rečeno. Bez filozofiranja, okolišenja i nadmudrivanja. Jer, mi smo postali društvo u kojem se promoviše prostaštvo kao način komunikacije. A to je vrlo nezdravo i opasno, kao što se da primetiti.
Za to nije kriva ova ili ona vlast. Krivi su svi, odnosno krivi smo svi, zato što od 90-tih naovamo u državi vlada zakon jačeg, a slabiji podilaze jačima, ne bi li nešto i oni jadni ućarili. A to znači da je država zakazala u sistemskom smislu.
Sada to treba ispraviti, izglancati, doterati i napraviti koliko toliko podnošljivim za življenje. Barem za početak
Laž je ušla na velika vrata, i postala legitimna. Većina je počela da veruje u laži. Zato što stanovnici ove zemlje nisu obavešteni kako treba. Sloboda govora nam je neophodna ( što ne znači I
baljezganje u govoru), kultura dijaloga, gde neće biti laži, podmetanja i vređanja neistomišljenika .
Ona iskonska potreba za slobodom medija (ograđujem se o anarhiju medija), informacija o tome kako stvarno jeste i šta istinski biva. Bez serviranja na poslužavniku, bez ukrašavanja lažnim vestima, bez naduvavanja zarad senzacionalizma.
Šta to beše kodeks medija, seća li se neko? Šta to bejahu mediji koji edukuju i mlade i stare, u šta spadaju oni, koji nude vulgarnosti i primitivizam na tone? Kako da uz takve gradimo zdravo društvo?
Gde nestadoše intelektualci , oni pravi ne fabrikovani, gde se sakriše i ućutaše pred ovakvom vrstom intelektualne degradacije naroda? I zašto? Jesu li svesni da bez njih ništa ne može da se promeni na bolje, bez njih i njihovog glasa će nas pojesti neman primitivizma.
Te stoga…..i protesti u normalnom društvu mogu da budu od koristi. Ako su vaga za merenje, ukoliko su upozorenje, opomena, dobronamerna kritika za ispravljanje i popravljanje svega što ne valja. Protesti su potrebni svakoj vlasti da se ne zavoza, da se ne zaboravi, da se ne umisli.
Sve je kod nas naopako i naglavačke postavljeno. I s jedne, i s druge strane. Te stoga o kulturi dijaloga nema govora u ovom trenutku. Ko s kim da govori i ko u priči da bude kulturan. Ako se svi utrkuju da grubim rečima povrede onoga preko puta, ako se svi trude da sebe pokažu kao bezgrešne i najpametnije, ako svi nastoje da budu bogovi na zemlji.
Sve ovo me podseti na jedan posleratni vic u kojem čovek, pričajući dogodovštine iz rata, reče: “Prvo u šumu uđoše Nemci i isteraše sve partizane, potom uđoše partizani I istreraše sve Nemce…..a onda stiže šumar, pa otera I Nemce I partizane”. E, šumar nama treba.
13.Februar
