Gradski Portal 018 – 07.11.2018 Novinar – Emilija Ostijić Kaculj
Napredne tehnologije zadiru u sve društvene aspekte Tradicionalno Niško savetovanje ekonomista prilika je da se kreatori ekonomske politike okupe i da pronađu neke nove modalitete u funkcionisanju privrede, esencijalnog sektora društva koji uslovljava razvoj svih njegovih segmenata, kazao je gradonačelnik Niša Darko Bulatović na otvaranju Niškog savetovanja ekonomista koje se održava u okviru Foruma naprednih tehnologija, a Nebojša Garić, direktor za IT Privredne komore Srbije je dodao „napredne tehnologije danas zadiru u sve aspekte društvenog poslovanja i sasvim je prirodno da danas o naprednim tehnologijama razgovaramo u funkciji ekonomskog razvoja“.
Otvaranju Niškog savetovanja ekonomista, koje organizuje Društvo ekonomista Niša, prisustovao je i Aleksandar Vlahović, predsednik Saveta ekonomista Srbije.
„Forum i savetovanje ekonomista koje se odvija u njegovom okviru pokrenuli smo sa željom da Niš pretvorimo u moderan i moćan regionalni i nacionlani centar naprednih tehnologija. S toga Niš kao grad u koji država ulaže sa namerom da postane tehnološki centar 21. veka predstavlja pravo mesto na kome će vrhunski ekonomisti razmatrati međusobni uticaj ekonomije i tehnološkog napretka“, istako je gradonačelnik Darko Bulatović.
Nebojša Garić je govorio o ekonomskom razvoju postaknutom naprednim tehnologijama.
„Da je Niš grad naprednih tehnologija nije samo slogan dokaz je i to da je upravo ovaj grad realizovao projekat koji je zasnovan na blok čejn tehnologiji i to ga svrstava u prvi grad u Srbiji koji je ovu tehnologiju primenio u svakodnevnim aktivnostima“, kazao je Garić. „Napredne tehnologije danas zadiru u sve aspekte društvenog poslovanja i sasvim je prirodno da danas o naprednim tehnologijama razgovarama u funkciji ekonomskog razvoja. Stoga je i savetovanje ekonomista deo ovog Foruma“.
Profesor dr Boban Stojanović, predsednik Društva ekonomista Niša je odgovorio na pitanje odakle ekonomisti na Forumu naprednih tehnologija.
„Jedno od značajnih pitanja koje moramo da razmotrimo je i kako će se digitalizacija Srbije da se odrazi na, u razvoju zaostale delove Srbije, a dobar deo njih pripada jugoistočnom delu Srbije. Moramo da razmotrimo i to kako će se digitalizacija ostvariti u Preševu, Bojniku ili Gadžinom Hanu. Govorićemo i o ulozi regiona i kako naš region da ima što više benefita od uvođenja savremenih tehnologija. Na kraju, govorićemo i o brzorastućim kompanijama koje često zaboravljaju svoju ekonomsku stranu. Oni misle da je samo dobar preizvod garant uspeha, a tu je značajna uloga ekonomske svrhe i nauke i to neke firme već osećaju. Svrha našeg pojavljivanja na Forumu naprednih tehnologija je upravo to, da nosioci poslovnih aktivnosti imaju u vidu da je proizvod samo jedan od elemenata marketing miksa ili jedan od uslova uspešnog poslovanja“, istako je Stojanović.
Uvodno izlaganje pre početka rada panela imao je Aleksandar Vlahović. On je istako da Vlada već radi na tome kako bi sprega ekonomije i naprednih tehnologija bila na što višem nivou definisanjem posebnih industrijskih politika.
„Pre nekoliko godina osnovan je Savet za ITK industriju , zatim Savet za kreativne industrije, treba pomenuti da informaciono tehnološko komunikacione industrije u ovom trenutku predstavljaju jednu važnu , razvojnu, pre svega izvoznu granu. Govorimo o izvozu usluga iz domena razmenjivih usluga. Sa druge strane postoji Savet za kreativne industrije gde na neki način IT industrija tu pripada“, naveo je Vlahović.
Ono što je potrebno čitavoj privredi to je jačanje institucija koje treba da pospeše i daju poseban podsticaj razvoju preduzetništva, razvoju malih i srednjih preduzeća, razvoju domaćih investitora, onih koji treba da ulažu u ovu zemlju.
„Neki budući razvoj Srbije prevashodno mora biti baziran na povećanju ukupnog iznosa domaćih privatnih investicija“, dodao je Vlahović.
On je naglasio da se ovde radi pre svega o jačanju institucija, posebno onih u pravnom domenu.
„Rešavanje prvanih sporova kod nas je nešto što neoprostivo dugo traje, a to podrazumeva reformu pravnog sistema. Potrebno je nastaviti i sa jačanjem institucija koje će obezbediti ravnopravnu utakmicu na tržištu pri čemu mislim pre svega na dalji razvoj komisije za zaštitu konkurencije. Mora da postoje jasna pravila igre, jake institucije koje predstavljaju podsticaj za razvoj privatnih investicija“, dodao je Vlahović.
Prema njegovim rečima, već sada postoje firme iz ITK industrije koje se pojavljuju na svetskom tržištu, a nekoliko njih su i iz Niša.
„One su u ovom trenutku primeri za mnoge druge kompanije koje postoje“, naglasio je Vlahović. „Mislim da je razvoj IT sektora od krucijalnog značaja za postizanje balansa u spoljnotrgovinskoj razmeni i za podizanje sveukupne konkurentnosti srpske industrije“.
Vlahović smatra da je vreme da počnemo da razmišljamo o efikasnosti investicija i njihovoj efektivnosti.
„Nije bitno dovesti bilo kog inostranog investitora pri čemu efikasnost investiranja nije na potrebnom i željenom nivou i nema naročiti uticaj na razvoj zemlje i na podizanje i rast bruto domaćeg proizvoda. Upravo se u sektoru kreativnih industrija, u IT sektoru koji predstavlja temelj čitavog procesa digitalizacije koji prožima sve proizvodne i neproizvodne oblasti, krije i rešenje, odnosno formula za postizanje jednog dugoročno održivog razvoja“.
Vlahović dodaje da u Belorusiji više od 20 odsto BDP se stvara u informacionom i telekomunikacionom sektoru, a da se ne govori o nekim zapadnim zemljama.
„Naš cilj treba da bude da postignemo udeo IT sektora od nekih 30 procenata, čak i više, da kroz njegov razvoj i digitalizaciju podignemo i tehnološki nivo i poljoprivredno-prehrambenog sektora jer on sada ovakav kakav jeste ne može da bude oslonac za buduću razvoj Srbije ili izvor nekog skokovitog rasta. Nama je potreban značajno visoki rast ako želimo da dostignemo prosečan standard Evropske unije. To podrazumeva rast od pet do šest i više procenata godišnje da bi smo za nekih 10 do 12 godina duplirali i ukupni bruto domaći proizvod i bruto domaći proizvod po glavi stanovnika. Ako on danas iznosi približno 40 milijardi evra, onda je moramo za deset godina da ga podignemo na nekih 80 milijardi“, naglasio je Vlahović.
On smatra da je porebno da se mlidim preduzetnicima mora dozvoliti da rade bez barijera, bez problema sa kojima se oni susreću, a to su uglavnom administrativne prepreke i ako se one uklone „mlade glave će znati kako da razvijaju biznis“
