U okviru projekta „Priče izvan margine”, koji realizuje omladinski portal Yout Vibes, održan je okrugli sto na temu rešavanja njihovih problema. Za rešavanje problema su potrebne dve strane, a predstavnici druge – lokalne institucije i zaštitnik građana, nisu se odazvali pozivu.
Pozivu se odazvao Matija Đorđević iz Kancelarije za mlade Medijana, koji je govorio o rezultatima razgovora sa mladima iz ove gradske opštine u okviru nedavno održanog Foruma za mlade. Naveo je da je stipendija ove gradske opštine povećana na 180.000 dinara, dok republička iznosi 130.000.
On je istakao da je možda u Nišu najgora situacija kad je u pitanju status mladih. Pre svega, jer Grad Niš nije doneo Strategiju za mlade, što, kako kaže Đorđević, govori koliko se u gradu trude da čuju probleme mladih.
„Za razliku od drugih društvenih grupa, penzionera, radnika, grupa mladih podrazumeva i srednjoškolce, i studente, i mlade roditelje, i radnike, a u samoj grupi mladih imamo i druge marginalizovane grupe, poput Roma, osoba sa invaliditetom i posebnim potrebama. Njihovi problemi su duplo veći, pored toga što pripadaju nekoj osetljivoj zajednici i što su mlada osoba”, navodi Matija Đorđević.
Problem mladih su i unutrašnje i spoljašnje migracije. Niš gubi veliki broj mladih ljudi, jer nema neke fakultete koje ima Univerzitet u Beogradu, dodaje koordinator KZM Medijana. Matija takođe ističe i da je glavni pokretač svih problema pasivnost mladih i nedostatak aktivizma, koji se, kako on ocenjuje, obeshrabruje, jer se hapšenjima u poslednje vreme šalje poruka, ako se mladi pobune protiv nečega, kako će proći.
„Mladi nisu više marginalizovana grupa, već su ugrožena vrsta, zato što o mladima izveštava u mejnstrim medijima samo u slučaju ukoliko su počinili neki zločin, što se u režimskim medijama dodatno preuveličava, ali i u slučajevima crne hronike. U suprotnom mladih uopšte nema”, poručila je Milica Marković iz Youth Vibes-a.
Mladi se žale i na loše finansijsko stanje. Problem je i loše stanje u studentskim domovima, a tu je i svojevrsni simbol toga, davno započeta i nikad završena zgrada studentskog doma.
„Mladi su dobri samo pred izbore i kad se pokriva neka tema, samo da se kaže da se brine o mladima, a posle toga mladi rade besplatno, ukoliko su studenti imaju neke stipendije koje su minorne i imaju ih samo studenti koji imaju određeni prosek. Zapravo su u najtežoj situaciji studenti koji su na samofinansiranju, i koji i ne mogu da ostvare prava na stipendiju i time su u duplom minusu”, dodaje Đorđević.
Mladima je zajedničko to što su samo bliski po godinama, pored toga oni su veoma heterogena grupa sa vrlo različitim problemima. Na primer, mladi Romi se susreću sa problemima koji muče njihove vršnjake, ali i sa problemima koji nepravedno prate njihovu nacionalnu manjinu.
„Mladi Romi su dvostruko diskriminisani. Moja ideja za tekst je bila da vidim u kom pravcu ide obrazovanje Roma i htela sam da to suzim na pismenost, jer se to najčešće na Rome da su najmanje obrazovani. Na sajtu Republičkog zavoda za statistiku postoje podaci o tome koja su najpopularnija muška i ženska imena od i do 2010. godina, koja su najčešća prezimena, imaju podatke o svemu, ali i o broju pismenosti kod Roma ne postoje nikakvi podaci”, ističe novinarka i dobitnica medijske nagrade za toleranciju Ganja Nikolić, i dodaje da je veliki problem to što nije poznat ni broj Roma mlađih od 15 godina.
Nadležnima je upućeno i pitanje dokle se stiglo sa Omladinskim centrom. Ističu da je važno da imaju svoj prostor, kako za edukaciju, tako i za zabavu.
