Vidovdan je za prvi put za državni praznik (nacionalni praznik) proglašen davne 1889. god, na jubilej od Kosovskog boja, na 500. godišnjicu kada je obavljen čin miropomazanja kralja Aleksandra u manastiru Žiča, tada se krenulo i u prikupljanje dobrovoljnih priloga i započeta je izgradnja Spomenika kosovskim junacima u Kruševcu. Vidovdan se od tada praznovao sve do dolaska komunista na vlast 1945. god, kada je ukuinut.
U Kruševcu 28. juna biće održana centralna manifestacija obeležavanja Vidovdana kao i sednica vlade. U manastiru Ravanica 28.juna biće održan parastos Svetom knezu Lazaru i Kosovskim junacima koji će služiti vladika Ignjatije i sveštenstvo SPC, u prisusrvu naroda i Državnog vrha.
Junačkim ulaskom u Kosovski boj protiv mnogo jačeg neprijatelja i osvajača knez Lazar je dao svoj život za odbranu hrišćanske kulture i vere i tako spasio celu hrišćansku Evropu od islamske najezde, tako je srpski rod i svi junaci kneza Lazara dobili i ušli u Carstvo nebesko.
Savindan, Vidovdan i Sretenje su temelj i stubovi srpskog naroda.
Kao Vidovdan, Savindan i Sretenje su ogledalo naše države, ovi praznici utiču na izgradnju svesti i srpskog identiteta. Savindan je uvod u Sretenje, Cveti i Vidovdan (to je i čvrsta veza kneza Lazara, Karađorđa i Miloša… a put pravoslavni im je utemeljio, trasirao i izgradio Sveti Sava). Bez Savindna ne bi bilo ni Vidovdana a ni Sretenja.
Svetosavlje se ogleda kroz lik i delo Svetog Save. Sveti Sava se u ime celog srpskog naroda opredelio za Pravoslavlje. Na Vidovdan 1389 godine, Srbi su se opredelili sa knezom Lazarom za odbranu Pravoslavlja (Svetosavlja) i cele Evrope od osmanskog okupatora i dželata i stali osvajačima na put da ne pokore Evropu, koja nam od tada stalno okreće leđa i uslovljava.
Ova tri zaveta i temeljna stuba, su sačuvala bit srpskog naroda, tokom turskog ropstav i dovela do gradnje savremene srpske države.
Ovi tri praznika definitivno utiču na izgradnju svesti i identiteta srpskog naroda i srpske državnosti… i u velikoj i nerskidivoj vezi su.
Vidovdan nas uči o slobodi, časti, viteštvu, junaštvu, veri, uči nas i šta znači sloboda, i zašto moramo braniti svetinje, da Vidovdana nije, ne bi bilo ni Srbije.
Vidovdan je svakako jedan od najvažniji datum u kolektivnoj svesti srpskog naroda i zajedno sa svetosavljem jedan od temelja kolektivnog identiteta Srba, zato i nije slučajno da su se baš na ovaj dan dešavali sudbonosni događaji za našu srpsku istoriju, za koji i naš dželat zna, pa je birao baš ovaj dan…
Junačka Vidovdanska bitka na Kosovu do danas prati Srbe uz priče o herojstvu, žrtvovanju, pobedi, slavi i junaštvu (u Parizu su zvonila crkvena zvona u katedrali Noter Dam, i drugim crkvama širom Evrope u čast pobede hrišćana nad nevernicima) ali i o lažnoj izdaji Vuka Brankovića (gde je srpska vojska vodila najtežu borbu sa Vukom na čelu) i ,,porazu“ Srpske vojske, a dobro znamo da se posle ubistva sultana Murata (stradao u boju od srpske ruke) i naređenja njegovog sina Bajazita da se ubije njegov rođeni brata Jakub, osmanska vojska se povukla posle boja ka Anadoliji sa razlogom da Bajazit uspostavi vlast u uzdrmanom carstvu koje je ostalo bez vladara (sultana). Tek posle sedamdeset godina osmanilije su pokorile Srbiju, i o kakvom porazu u boju možemo da govorimo, tada je spašena cela hrišćanska Evropa, koja je imala dovoljno vremena da se pripremi za odbranu od Osmanlija.
Na krilima kosovskog mita 28. juna 1914. godine Gavrilo Princip ubio je Franca Ferdinanda (Austrougarskog prestolonaslednika), koji je mislio da će dolaskom u Sarajevo na Vidovdanm i promocijom sile kroz vojne manevre poniziti neposlušne Srbe u Austrougarskoj, koji su bili okupirani od strane Austrougarske od Aneksione krize 1908 godine (kada je anketirana BiH). Ovo ubistvo je iskorišćeno kao povod za Prvi svetski rat.
Braćo, sutra je Vidovdan, treba se podsetiti kletve Svetog Kneza Lazara:
„Ko je Srbin i srpskoga roda,
I od srpske krvi i kolena,
A ne došo u boj na Kosovo,
Ne imao od srca poroda,
Ni muškoga ni devojačkoga,
Od srca mu ništa ne rodilo,
Rujno vino ni pšenica bjela,
Rđom kapo dok mu je kolena.“
Svake godine gnjilanski glimac Saša Stojanović uoči proslave Vidovdana u Prilepcu rodnom mestu Kneza Lazara stoji kao živi spomenik podsećajući tako na delo i zavet koje je sveti Knez Lazar nama ostavio, da ga čujemo…
Evo i nekih datuma koji su Vidovdan učvrstili u temelj Srpstva:
*1869. god, donesen Namesnički ustav Kneževine Srbije,
*1881. god, Tajna konvencija između Srbije i Austrougarske,
*1921. god, Kralj Aleksandar I Karađorđević doneo je Vidovdanski ustav, kada je KSHS postala Ustavna-parlamenbtarna monarhija sa dinastijom Karađorđevića na čelu,
*1941. god, ustaški pokolj Srba u Bugojnu, samo jedan od brojnih ratnih zločina počinjenih nad pravoslavnim Srbima u 20. veku na Vidovdan i druge velike pravoslavne verske praznike pravoslavnog srpskog naroda,
*1989. god, obeleženo 600 godina Kosovske bitke, Miloševićevim govorom na Gazimestanu, to je jedan od najvećih skupova, oko 1,5 miliona Srba iz svih delova tadašnje Jugoslavije.
*1990. god, je usvojeni većinom amandmani na Ustav Hrvatske, kojim Srbi više nisu bili konstitutivni narod u Hrvatskoj,
*2001. god, sramno od strane nove vlasti u Srbiji, Slobodan Milošević izručen Haškom tribunalu, baš na Vidovdan.
Jugoslovenska tragična priča počela je i završila se baš na Vidovdan, amandmanima na Ustav Hrvatske, Srbi su na Vidovdan 1990.god prestali da budu konstitutivni narod Hrvatske. Crna Gora je 2006. god referendumom za otcepljenje iz zajednice sa Srbijom donela odluku o samostalnosti Crne Gore, tankom većinom i rezolucijom 60/264 Generalne skupštine UN, postala 192. članica svetske organizacije i samostalna država, a Srbija na taj način postala samostalna država.
Spomenik na GAZIMESTANU, rušen i obnavljan, odolevaće i dalje vekovima.
Više puta rušen i podizan novi, danas okovan bodljikavom žicom koji čuva tzv. kosovska policija.
Posle slavne Kosovske bitke i povlačenja Turaka, prvi spomenik je podigao sin kneza Lazara, Stefan Lazarević.
Postoje više izvora o godini postavljanja spomenika, da je podigao stub na poprištu Kosovske bitke posle majskog opela 1397. godine koje je Stefan posvetio svom ocu Lazaru.
Drugi izvori govore da je posle bitke kod Angore, oko 1404.god (ima izvora da je podignut 1430.god) u blizini crkve Samodreža, postavio spomenik koji je bio u obliku velikog kamenog stub na kome su bile uklesane reči u spomen bitke na Kosovu. Taj spomenik su srušili Turci.
Danas pored spomenika postoji kamena replika tog stuba, odmah uz spomenik na Gazimestanu na kome je natpis isti onakav kakav je bio uklesan u kamenom stubu, prvom spomeniku koji je] bio postavljen na Gazimestanu. Ovaj natpis (zapis) upućen je putniku namerniku, u njemu se veličaju hrabrost, čestitost i duhovnost kneza Lazara o Kosovskom boju iz 1389. god, za koji se smatra da ga je sastavio sin i naslednik kneza Lazara, Stefan Lazarević.
Drugi spomenik podignut je u 19.veku, spomenik je bio od drveta, i njega su Turci porušili.
Treći spomenik podignut je 1924. godine, posle konačnog oslobođenja Kosova od Turaka oktobra 1912.god, njega su Albanci do temelja srušili odmah posle napada Hitlera na Jugoslaviju 6. aprila 1941. godine.
etvrti spomenik na Gazimestanu, i najveći do sada, završen je 1953. godine. Ovaj današnji spomenik koji je okovan bodljikavom žicom od 1999. god, spomenik je rad arhitekte Aleksandra Deroka, spomenik je visok 25 metara.
U unutrašnjosti spomenika nalaze se stepenice sa 115 stepenika koje vode do vrha kule.
Na svakom stepenišnom odmorištu nalazi se po jedna mermerna ploča sa uklesanim stihovima iz kosovskog ciklusa.
Malo ko zna da se na njegovom vrhu nalazi velika bakarna ploča na kojoj je ugravirana “trasa” srpske i turske vojske u Kosovskoj bici 1389.
Zanimljiva je i priča oko VIDOVDANSKOG HRAMA, koji je bio i planu da se izgradi. Maketa ovog hrama nalazi se danas u muzeju u Kruševcu.
Ko zna zašto ovo značajno zdanje za nas Srbe nije realizovano, ima tu sagledavanja iz više uglova. Suština je da mi Srbi do dan danas nemamo nešto slično, Memorijalni centar za sve srpske stradalnike… koji svakako moramo da imamo i izgradimo ga što pre. Da nam to bude mesto okupljanja i sabranja za nas i naše potomke. Nije mi jasno ko tu ideju koči, a novac verovatno nije problem.
Ovaj grandiozni Vidovdanski hram, vajara Ivana Meštrovića (Hrvat) trebalo je da se podigne na mestu Kosovske bitke, na Gazimestanu. I pored početne euforije, nikada nije izgrađen, a i samu maketu je pratila neobična sudbina.
Maketa je prvo bila čuvana u Beogradu, pa je vraćena kući u kruševački Narodni muzej.
Spomen mauzolej je trebao da bude dug oko 250 a širok oko 200 m.
Zanimljibo je i to da je ova maketa hrama 1915. izložena u Londonu.
Nakon Velikog rata maketa hrama se vraća u Kraljevinu Jugoslaviju. Maketa je bila i po izložbama po SAD tridesetih godina prošlog veka, tu joj se gubi svaki trag, izgubljena je, ali je pronađena u Njujorku, ali se ne zna tačana godina pronalaženja. Maketa je vraćena u Beograd. Pokolonjena je muzeju u Kruševcu povodom šest vekova od osnivanja grada 1971. I danas je izložena u Narodnom muzeju u Kruševcu.
Dok je Vidovdana i dok ga Srbi proslavljaju za nas nema poraza niti predaje. Dovoljna je jačina da posle toliko vekova nema Srbina koji ne zna za podvig i junaštvo Kneza Lazara, Miloša Obilića i Vuka Brankovića… i svih srpskih kosovskih vitezova i junaka. Zato se sutra Vidovdan proslavlja širom Srbije, Republike Srpske i Crne Gore, raznim svečanostima i priredbama, dok je tako, dobro je po nas… i da se nikada više ne vrati ono komunističko vreme, kada smo bukvalno zaboravbili da smo Srbi i pravoslavci.
,,Kakvi budemo sutra, bićemo dovjeka”.
Živela SRBIJA!
Priredio – Đorđe Bojanić, glavni urednik sajta Srpska istorija
 proglašen davne 1889. god, na jubilej od Kosovskog boja, na 500. godišnjicu..){kind=link}