U Narodnoj Biblioteci Stevan Sremavc u Nišu održan je osmi po redu Festival stvaralaštva na narodnom jeziku “Preobražanjsko pojanje”. U dva dana, koliko je Festival trajao predstavili su se mnogi stvaraoci koji pišu na “narodnom govoru”, na dijalektima juga i jugoistoka Srbije ali i gosti iz drugih delova zemlje.
“Ove godine imali smo veći broj prispelih radova nego prethodnih. Osim iz Srbije imali smo radove i iz Makedonije” rekao je Miroslav Mitković, književnik iz Niša, organizator Festivala stvaralaštva na narodnom govor “Preobražanjsko pojanje” .
“Minja Ilijeva i ja od pre osam godina smo započeli ovaj divni festival koji ima osnovnu pretpostavku da afirmiše narodni govor i da ga sačuva, ali i da ohrabri autore da pišu jezikom kojim govore”, dodao je Nam.
Otvaranju festivala prisustvovala je načelnica Nišavskog okruga Dragana Sotirovski.
“Kao načelnik Okruga odazvala sam se pozivu da prisustvujem ovoj manifestaciji i podržala je jer na njoj učestvuju stvaraoci ne samo iz Niša, već i iz čitavog Nišavskog i susednih okruga i jer se na njoj predstavlja veliko bogatstvo našeg jezika. Sada vidim koliko smo mi, nekada mladi studenti devedesetih godina Beogradskog univerziteta grešili kada smo se stideli porekla i onoga kako govorimo. Nismo ni bili svesni koliko smo bogati. Mogli smo da učimo takozvani književni jezik a kod kuće smo imali nešto što nemaju mnogi. Ja sam iz sokobanskog kraja u kome ostao arhaični govor, posebno u selima na Golaku. Oni i danas kažu „ bil sam „, „išal sam“, „videl sam, „okao sam“, „idem po vrvinku“. Ovo je veliko bogatstvo jezika koje, na žalost, mlade generacije ne znaju, niti neguju. Moram da malo kritikujem i profesore srpskog jezika koji ne znaju i nemaju volje da neke od časova posvete dijalektu. Deca koja znaju književni jezik ali i dijalekat su bogata“ rekla je Dragana Sotirovski.
Poželevši učesnicima i organizatorima mnogo ovakvih susreta kojima se uz narodnigovor neguje i nacionalni duh rekla je:
„Kamo sreće da ima češće ovakvih susreta jer nas to, između ostalog podseća kakva smo zemlja, šta sve imamo, koliko možemo i koliko treba da se poredimo sa drugim zemljama u regionu. Ja sam danas sa stvaraocima koji neguju govor svojih predaka i nadam se da će ovo veče ostati u lepom sećanju i njima i meni“.
U ime domaćina i organizatora Festivala na otvaranju prisutne je pozdravila Sonja Šuković, direktorka biblioteke „Stevan Sremac“ i Niša.
„ Sa punim kapacitetom iskrenosti u godini kada Narodna biblioteka obeležava 140 godina postojanja i rada, što je čini najstarijom ustanovom kulture u gradu i jednom od prvih javnih biblioteka jugoistočne Srbije, čast nam je svojim dolaskom učinila načelnica Nišavskog okruga Dragana Sotirovski koja nam je donela jednu novu energiju i novu snagu. Mo smo joj neizmerno zahvalni na tome. Tu je naš dragi protojerej stavrofor, otac Branislav Cincarević, starešina Sabornog hrama, koji je uvek tu da da tu duhovnu snagu i jačinu koja nam je zaista u ovome vremenu potrebna, a tu su i predstavnici kopnene vojske Srbije pukovinik Hristov, koji će uručiti pozdrav generalu Simoviću, koji ne prođe nedelja a da ne obogati fondove niške narodne biblioteke izdanjima koje Kopnena vojske izdaje. U ovoj eri progonizacije koja preti da nametanjem univerzalnih vrednosti obruši sve ono što je specifičnou narodu, hvala svima vama piscima proznim, poetama , koji čuvate kulturnu baštinu našeg naroda, što ste večeras ovde. Hvala vam što ste i vi svesni, kao i mi u Biblioteci, da bez korena, uspravno stajati, teško će biti „.
Nataša Panić, književnica iz Pirota, „koja izuzetno poznaje naše govore“, kako je rekla Minja Ilijeva, ovogodišnji je odabirač najboljih radova na dijalektu.
Prvu nagradu za prozu i festivalsko priznanje „Reč baštine“ dobio je Dragan Simonović iz Niša. Drugu nagradu Milan Čorak iz Šida I treću nagradu Svetlana Papačik iz Bitolja ( Severna Makedonija)Priznanje „Slovo hvale i zahvale“ dobili su Slavka Vojinović i Dragan Ćirić iz Niša, Ljiljana Rim Živković iz Beograda i Zoran Nikolić Mali iz Đakovca kod Pejkovca.
Posebno priznanje „Reč baštine“ uručeno je Dragoslavu Maniću Forskom, književniku iz Babušnice za dugogodišnje stvaralaštvo na dijalektu i očuvanje narodnog govora.
„Ovo je zvezdani trenutak u mom ne baš veselom životu. Hvala vam što ste me pozvali da budem sa vama. Govoriću vam nekoliko storija na jeziku koji sam posisao sa majčinim mlekom. rekao je Forski pre nego je pročitao priču „Košulja“ koju je objavio NIN a na inicijativu Živojina Pavlovića koji je ovu priču okarakterisao kao „biser neobične pesničke lepote“.
„Mnogo bolji stvaraoci od mene na narodnom jeziku su narodni pevači, pre svega žene koje su pevale na prelu, na njivi, kada je Dodolica, Lazarica“ i usmena književnost je po mom mišljenju mnogo bolja od pisane književnosti. Žalim one koji nisu imali sreću da čuju kako to pevaju narodne pevačice na njivi, u šumi , a naročito na prelu“, dodao je Forski.
Te večeri iz Soko Banje je učestvovala narodna pojkinja Milena Malinić.
Srba Takić iz Vlasotinca prvonagrađeni je poeta koji piše na dijaletku. Njemu je uručena nagrada na poetskoj večeri ,Preobražanjskog pojanja“ drugog dana Festivala.
Drugo veče VIII Festivala književnog stvaralaštva na narodnom govoru „Preobraženjsko pojanje” okupilo je veliki broj stvaralaca i ljubitelja poezije na dijalektu. U programu su učestvovali pesnici nagrađeni na književnom konkursu Festivala iz Leskovca, Smederevske Palanke, Soko Banje, Niša i drugih mesta.
Predstavljena je zbirka poezije na niškom govoru „Nema ga stari Niš“ niške književnice Minje Ilijeve.
Prvi put je dodeljeno priznanje „Ranka Ranđelović“ za doprinos u očuvanju narodnog govora i afirmaciji književnog stvaralaštva na dijalektu. Dobitnik ovog priznanja je Vlasta Cenić, pesnik iz Doljevca.
U programu su učestvovali još i Ivana Nedović, glumica niškog Narodnog pozorišta i Lazar Savić, mladi gajdaš iz Svrljiga.
