Svetska zdravstvena organizacija proglasila je pandemiju zbog virusa COVID-19. Nekoliko dana pre toga, prvi slučajevi inficiranja ovim virusom su se javili u Srbiji. Celo društvo je u metežu, svi su zabrinuti. Država proglašava vanredno stanje, u medijima je COVID-19 jedina tema. Vesti su ili o virusu ili su povezane sa virusom poput onih o otkazivanju sportskih dešavanja, Olimpijade, Vimbldona i drugih. Stručnjaci iz oblasti epidemiologije daju izjave šta i kako treba da se radi da bi se širenje virusa smanjilo. Glavni savet svodi se na samoizolaciju, i držanje socijalne distance. Te savete prenose mediji i za jako kratko vreme svi su svesni šta treba da se radi. Ipak, postoji problem sa ovakvim savetima.
“Društveni naučnici su sa pojmom socijalne distance dobro upoznati, i za njih taj pojam ima sasvim drugo značenje. Socijalna distanca se operacionalizuje kao spremnost ispitanika da prihvati ili odbaci određene socijalne odnose s pripadnicima ciljne grupe. Možda na prvi pogled deluje da je po definiciji socijalna distanca nešto što nam ipak treba, ali skrenućemo pažnju zbog čega treba biti jako oprezan kada se o njoj govori”, kažu strušnjaci sa Filozofskog fakulteta Univeriteta u Nišu.
Da bi što plastičnije objasnili pojam socijalne distance oni se služe primerima. Postavljaju pitanja kao što su: Da li biste dozvolili recimo Portugalcima da posete vašu državu? Da li biste im dozvolili da dođu u vaš grad? Vaš komšiluk? Razmislite malo. Zatim se zapitajte da li biste te Portugalce voleli da imate za kolegu na poslu ili fakultetu, za bliskog prijatelja ili zašto da ne, za ljubavnog partnera?
Na što je više pitanja vaš odgovor potvrdan, to je vaša socijalna distanca prema Portugalcima manja.
“Naravno podrazumeva se da ako nekog želite za ljubavnog partnera, želite i sve ostalo – od toga da vam bude prijatelj pa do toga da nemate problem da dođe u vašu državu. Ovaj primer možete primeniti na apsolutno bilo koju etničku, starosnu, rodnu, versku ili potkulturnu grupu. Isto pitanje se može postaviti i za muslimane, stare osobe, osobe sa invaliditetom, siromašne, pankere. Kao što smo videli iz primera, raspon skale socijalne distance uobičajeno se kreće od „želim ga/je u svojoj državi“ pa do „želim ga/je za ljubavnog partnera“. Društveni naučnici za procenu socijalne distance koriste Bogardusovu skalu a koji sve parametri će biti korišćeni zavisi od toga kakvo istraživanje se sprovodi i na kom uzorku. Ako se meri socijalna distanca prema osobama sa autizmom, verovatno se neće postaviti pitanje da li takvu osobu želimo u našoj državi”, objašnjavaju stručnajci.
Ono što je potrebno da bi se širenje virusa smanjilo je fizička distanca u smislu da svakodnevni kontakti sa drugim ljudima budu na rastojanju od minimum jednog a poželjno dva metra. Ovakvo ponašanje je neophodno kada izlazite van kuće ali ako je moguće treba ga praktikovati i kada ste unutra sa članovima svoje porodice.
“Da bi izbegli stvaranje novih teorija zavere, koje uopšte ne fale u ovoj situaciji, moramo da raščistimo neke stvari. Zbog čega stručnjaci iz oblasti medicine i mediji koriste termin socijalna distanca ako on zapravo znači nešto sasvim drugo? Održavanje fizičke distance u svakodnevnim kontaktima sa drugim ljudima je neophodno dok ova pandemija ne prođe ali socijalna distanca ni prema kome nikada nije dobrodošla. Pre svega, bićete uskraćeni za mnogo novih različitih kontakata, iskustva i znanja, sumnjam da to želite”, naglašavaju stručnjaci i dodaju:
“Trudite se da ostanete zdravi, veseli i nasmejani dok veći deo dana provodite kod kuće. Da to vreme brže prođe, možete učiti neki novi jezik, krenuti kroz virtuelnu turu nekog muzeja ili društvene mreže iskoristiti da se povežete sa nekim novim. Držanje fizičke distance koristitite za smanjenje one socijalne. Kad sve ovo prođe, videćete da je vredelo”, zaključuju oni.
