Ove godine je Gradskoj toplani pristiglo 324 zahteva za isključenje sa daljinskog grejanja, dok je taj broj 2018. godine iznosio 430. Čak 49 odsto korisnika koji su podneli zahtev za isključenje učinilo je to iz finansijskih razloga, kaže Darko Pejčić, tehnički direktor Gradske toplane.
„Do sada nam je stiglo 324 zahteva za obustavu, odnosno privremeno ili trajno isključenje sa daljinskog grejanja što je znatno manje u odnosu na prethodnu grejnu sezonu. Prošle godine, 2018. bilo je oko 430 zahteva, a realizovano je 366“, kaže Darko Pejčić.
U JKP „Gradska tolana“ urađena je analiza zahteva koji su pristigli sa trajnog ili privremenog isključenja sa daljinskog grejanja, a rezultati su pokazali da se najveći broj građana odlučuje na ovaj potez iz finansijskih razloga.
„Podelili smo sve korisnike koji su podneli zahteve za isključenje sa daljinskog grejanja u osam kategorija, a rezulteti analize su pokazali da je čak 49 odsto korisnika koji su podneli zahtev za isključenje iz fanansijskih razloga. Jednostavno, ljudi ne mogu da plate naše usluge. Tu je i grupa korisnika, njih je oko 30 odsto, koji se isključuju sa daljinskog grejanja jer u stanovima koje imaju niko ne živi“, kaže Pejčić.
Neki od korisnika se isključuju jer smatraju da će zagrevanje stana ili kuće biti jeftinije ukoliko koriste neki drugi energent.
„Samo 3,96 posto korisnika je podnelo zahtev za isključenje jer smatraju da je grejanje loše, što je brojka koja je za nas od posebnog značaja jer je naš cilj da naši korisnici budu zadovoljni našim uslugama i to je parametar na koji i mi možemo da utičemo“, dodaje Pejčić.
Prema njegovim rečima, Gradska toplana više nema problema sistemskog grejanja kao što je bilo ranije u nekim delovima grada.
