Grad Niš je opredelio 30 miliona dinara za sufinansiranje trećine sredstava koje će stambene zajednice izdvojiti za sanaciju krovova, fasada i za popravku liftova.
Prijave stambenih zajednica za ovaj projekat iznose najviše milion dinara. Broj prijava je premašio brojku od 40.
„Za pomoć stambenim zajednicama je pristiglo oko 40 prijava. Komisija razmatra te zahteve i videćemo da li svi ispunjavaju te uslove da im u narednom periodu Grad pomogne i da ih finansijski podržimo kako bi rešili najosnovnije stvari u svojim stambenim zajednicama“, izjavila je gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski.
Dušan Radivojević, direktor Kancelarije za ekonomski razvoj podseća da su obuhvaćene sve mere koje stambena zajednica može da zahteva, jer su one kreirane u dogovoru sa njima.
„Komisija je tek krenula sa radom pa tako nema jasan pregled šta se najviše traži. Javni poziv smo pripremili i pustili u dogovoru sa stambenim zajednicama, tako da smo prepoznali sve mere koje stambena zajednica može da zahteva, od popravke liftova, zamene rasvete pa do konkretnih stvari, rekonstrukcije krovova, fasada. Potrebno je vreme za obradu svih prijava, pristiglo je preko 40 prijava, pa ćemo kasnije znati šta konkretno stambene zajednice najviše traže“, poručio je Radivojević.
Javni poziv je ograničen utroškom sredstava, a ne određenim datumom. Radivojević navodi da je to racionalnije rešenje, i pored toga što nije bilo potrebe za tim jer je pristigao veliki broj prijava.
Ove mere su takođe u bliskoj vezi sa merama energetske efikasnosti, jer omogućavaju i obnavljanje fasada, a Grad pomaže i u zameni individualnih ložišta.
Mašinski fakultet u Nišu izradio je program energetske efikasnosti za period od 2023. do 2025. godine. Profesor na Katedri za energetska postrojenja Goran Vučković navodi da Niš može da dostigne uštedu od četiri i više procenata, daleko više od jednog, koji je propisala Vlada Srbije.
„Program je pokazao da Grad ima potencijal da ispuni i više od onih minimalnih uslova koje je Vlada propisala, to je jedan posto uštede na godišnjem. Mi smo radili u odnosu na energetski bilans koji je rađen za 2020. godinu i analize su pokazale da Grad ima pripremljene projekte ili neke projekte treba još malo doraditi, ali je realno da može da svake godine uradi uštede koje su nivou od četiri i više procenta“, rekao je prof. Vučković.
Projekat se prvenstveno odnosi na ustanove i preduzeća za koje Grad plaća energente, a to su, pre svega, škole, vrtići i javna preduzeća. Programom su predložene i opcije za obnovljivi izvor energije.
