U organizaciji Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Nišavskog upravnog okruga i Mreže za ruralni razvoj Srbije danas je u sali Nišavskog upravnog okruga održan okrugli sto na kome su predstavnici Okruga i lokalnih samouprava upoznati sa „Implementacijom LEADER prisutupa na lokalnom nivou“ i javnim pozivom za podnošenje zahteva za odobrenje prava na podsticaj za podršku programima koji se odnose na pripremu lokalne strategije ruralnog razvoja u 2019.godini.
Kako je rekao Slobodan Živanović rukovodilac grupe za programiranje Sektora za ruralni razvoj Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede ovo ministarstvo po prvi put u Srbiji sprovodi meru Leader- podršku partnerstvima za teritorijalni ruralni razvoj. Prezentovan je način i mogućnost formiraju partnerstva kao i put kojim potencijalne lokalne akcione grupe mogu da pripreme lokalne strategije ruralog razvoja,zajedno sa predstavnicima privatnog i javnog sektora u svojim opštinama i gradovima. Ovo je pristup koji se već godinama sprovodi u zemljama u okruženju.
“Mi smo ponosni da prvi put u Srbiji imamo mogućnost da podržimo lokalne činioce na ruralnim područjima, na teritorijama partnerstava ispod 25 000 stanovnika u okviru naseljenih mesta da mogu zajedno da se okupe oko jedne ideje i da pripreme projekte koje će Ministarstvo naredne godine finansirati i da reše neke od problema koje imaju u lokalnim sredinama”.
Program je namenjen udruženjima građana koja se osnivaju u Agenciji za privredne registre i koji mora da ispunjavaju odgovarajuće uslove. Jedan od uslova je teritorija partnerstva. Svaka jedinica lokalne samouprave daje pristanak da određena teritorija, odreeni broj naseljenih mesta može da bude deo tog partnerstva.
Partnerstvo , kako je rečeno, je udruženje koga čine predstavnici s jedne strane privatnog i civilnog sektora i oni imaju 51 posto u odlučivanju, što znači dominantnu ulogu, a predstavnici javnih institucija imaju 49 posto u upravnim organima udruženja. Osnivaju se da bi rešila određene probleme u njihovim lokalnim sredinama. U evropskim okvirima programi mogu biti podržani i sa milion evra.
“Mi smo ove godine napravili prvi korak . Ove i sledeće godine podržavano formiranje partnerstava lokalnih akcionih grupa, da bi narednih godina mogli tu meru da sprovodimo kroz IPARD 2 program Republike Srbije, odnosno IPARD 3 i da kada se izgrade partnerstva, kada naprave svoj sistem koji može da funkcioniše u narednom periodu mogu da realizuju veće projekte”.
Programe definišu lokalne akcione grupe same. Oni definišu i lokalne strategije ruralnog razvoja, okvire, gde i šta žele da podrže.
Dragan Roganović, predsednik Mreže za rurani razvoj rekao je na današnjem skupu da je ovo pokušaj da u Srbiji prilagodimo i našu praksu i niše delovanje nekim dobrim iskustvima iz Evropske unije.
“Udružena grupa posle definisanog strateškog plana dobija sredstva ili iz evropskih fondova ili iz budžetskih sredstva Srbije sa tendencijom da u nekim narednim godinama idu sredstva i iz IPA sredstava idu sredstava i za te lokalne zajednice. Teritorija se definiše vrlo precizno sa svojim granicama. Jedno naseljeno mesto ili katastarska opština ne može biti u dva partnerstva koja se zovu Lokalna akciona grupa kome se dodaje i geografski pojam ili nešto što ta grupa građana odluči”, objasnio je
U slučaju Srbije to su najmanje dve opštine, obuhvataju se rurarna područja, ali moraju da se zadovolje i drugi principi tipa zastupljenost mladih, žena i slično. Teritorija ne sme da bude manja od 10.000 niti veća od 150.000 stanovnika. Nema ograničenja kada se radi o teritoriji već samo u broju stanovnika.
“Prvi korak je izgradnja partnerstva, drugi korak je izrada strategije. Tu postoji forma koja mora da se zadovolji, a na bazi toga planira se šta je potreba zajednica. Kada se to utvrdi iz fondova, evropskih ili nacionalnih, dobijaju se sredstva i rade se projekti koji odgovaraju potrebama te strategije”
Stanovnici tog područja sami odlučuju šta njima treba i dobijaju sredstva da bi uradili projkete koji njima odgovaraju.
Program nije namenjen pojedinačnim individuanim proizvođačima. Ovde je bitno udruživanje grupa.Kao primer Roganović je izneo proizvodnju i preradu povrća.
“Ako neko proizvodi nešto i zapošljava ljude, grupa može da odluči da je neko važan za njih i da finanira neki projekat. Ako imamo 30 proizvođača paradajza, a nema prerade, onda grupa može da odluči da je važno finansirati upravo preradu jer je to put do tržišta. Tada se aplicira sa projektom za preradu, dobijaju se sredstva za rešavanje problema grupe.”
Kako se čulo na današnjem skupu , na ovaj način mogu da se rešavaju problemi u infrastrukturi, problem manjih saobraćajnica, problem obdaništa, javnih površina, turizma. Može da se renovira škola, da se podrže ambulante, kulturne institucije, i jedan poseban segment koji je bitan, a to je saradnja sa drugim grupama u Srbiji, pa i na međunarodnom planu. Na taj način se šire iskustva i uči. Ljudi počinju da se povezuju i da sarađuju.
“Zajedno odlučujemo šta možemo da uradimo da teritorija bude bolja za sve i bude bolja za život.”, zaključuje Roganović
Ova mera će se sprovoditi na teritoriji cele Srbije.
Javni poziv se zatvara 9. septembra a svi zainteresovani treba da se prijave na konkurs Ministarstva.
