Cilj strategije pametne specijalizacije je da podigne konkurentnost ekonomije jedne države ili regiona, da doprinese privrednom rastu i napretku društva povezujući istraživačke i inovacione snage i resurse sa ograničenim brojem prioritetnih privrednih oblasti, istakao je Mladen Šarčević, ministar prosvete u Vladi Srbije koji se pomoću video linka uključio u raspravu koja je ovim povodom održana na Univerzitetu u Nišu, a kojoj su prisustvovali predstavnici privrede i akademskog dela društva.
Događaj je istovremeno realizovan i u Beogradu i u Novom Sadu. Ućesnicima rasprave obratio se i profesor dr Dragan Antić, rektor Univerziteta u Nišu.
“Suština strategije je u prodaji i sticanju novih znanja koje je podloga za nove proizvode i jačanje industrijske proizvodnje u ovom delu Srbije”, kazao je dr Dragan Antić. “Ljudi će kroz ove specijalizacije dobiti nova znanja koja će unaprediti privredu i proizvodnju”.
On je dodao da je Univerzitet oduvek sarađivao sa privredom.
“U toj saradnji su prednjačili tehnički fakulteti, al ii Ekonomski i neki drugi. Ta potreba je uvek postojala, mi smo uvek izalazili u susret i privreda je, pa i društvo u celini, od toga imalo koristi”, zaključio je Antić.
Ova strategija je jedinstvena po tome što objedinjuje sve prilike koje donisi naša industrija, ali se koncentriše na onaj deo industrije koja ima određenu infrastrukturu i koja može da bude konkurentna na međunarodnom nivou, kazala je Mirjana Opačić, kooridnator za pematne specijalizacije.
“Inače, privrednici su još u toku radionica davali svoje komentare i ono što oni žele i šta im je potrebno za dalji razvoj. Ono što su oni istakli da im nedostaje to je bolja saradnja sa univerzitetima, finansiranje i pomoć prilikom modernizacije tahnologije i kontrole kvaliteta, bolji uslovi pri nabavci opreme i, naravno, pomoć države prilikom pozicioniranja srpske privrede na svetskom tržištu”, istakla je Opačić.
Izrade Strategije pametne specijalizacije u Srbiji pokrenuta je početkom 2017. godine. Procesom koordinira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, ali su u proces uključene i druge relevantne institucije, kao što su Ministarstvo privrede, Republički sekretarijat za javne politike, Privredna komora Srbije, Srpska akademija nauka i umetnosti i drugi.
