Ovogodišnje izdanje „Nišvila“ održaće se u znaku zahteva da se osnuje Festivalski centar. Inicijativu su pokrenula četiri najveća festivala u Srbiji, a „Nišvil“ je jedan od njih.
U studiji Istraživačke agencije „Glenfild“ je data procenta da je ukupan prihod, koji četiri najveća festivala, „Nišvil“, „Egzit“, „Birfest“ i „Guča“, generiši, preko 11 milijardi ukupnog prihoda. Od čega 1,8 milijarda ide u budžet Srbije, a 1,3 milijarde dinara kroz promotivni doprinos.
„Sledeći festival nam je pod brojem 30 i očekujemo da tada on već bude festival od nacionalnog značaja. Zato smo radili jednu ozbiljnu studiju sa „Glenfildom“ i predata je Privrednoj komori i Vladi Srbije, kao i ministarstvima, zajedno sa „Gučom“, „Egzitom“ i „Birfestom“. Uslov je bio da festival traje bar 20 godina i da ima 100 hiljada posetilaca“, poručio je direktor „Nišvila“ Ivan Blagojević.
One je dodao da bi dodatni priliv bio milijardu ukoliko bi država festivalima vratila bar 10 procenata od ukupnog njihovog doprinosa budžetu.
Ovogodišnji „Nišvil“ će trajati od 4. do 13. avgusta. Festival počinje pozorišnim programom. Biće ukupno 16 predstava, i to iz Poljske, Italije, Mađarske, Rumunije, Hrvatske i drugih zemalja. Paralelno će ići i filmski program.
Ovogodišnji festival posebno krasi saradnja sa kolevkom džeza.
„Saradnja sa muzejom iz Nju Orleansa datira već nekoliko godina. Sada su stekli uslovi da se ona i realizuje na jedan drugačiji način. Ne samo da ćemo imati delegaciju od najmanje tri član, za sada, već ćemo imati i njihovu putujući izložbu“, rekla je Jelena Ivanjac, predstavnica „Nišvila“ u SAD-u.
U okviru saradnje sa Nju Orleansom realizovaće se i izložba „Dramsvil“, koja prati vreme od kada su robovi iz Afrike dovođeni u Ameriku i kada su se okupljali nedeljom na Kongo skveru, gde su svirali i pevali iz čega je proistekao džez ritam. Očekuje se da sledeće godine „Nišvilu“ prisustvuje i gradonačelnik ovog grada.
„Veliki povratak „Nišvila“ na Letnju pozornicu, koju ćemo ove godine iskoristiti za „Balkan brass stejdž“, odnosni revijalni Šabanov festival i „Balkan Brass“ festival, koji će biti takmičarskog karaktera. U revijalnom delu imamo nekoliko bendova, u takmičarskom delu desetak sastava iz regiona i sveta koji će izvoditi tri kompozicije. Jedna će biti „When the saints go marching in“, čuvena njuorleanska himna, druga po slobodnom izboru, i u tradiciji Šabanove muzike izvešće se „Đeli Mara“, najavio je Marjan Cvetanović, selektor programa za „Balkan Brass (Omaž Šabanu) stejdž“.
Najbolji orkestar će dobiti nagradu Badi Bolden, koja nosi ime čuvenog džezera iz Nju Orleansa, a nagrada za najboljeg solistu nosi naziv po Maksutu Maksutoviću, niškom trubaču, koji je nedavno preminuo.
Milica Milenković, urednica „Jazz & Books Session“ programa ističe da će on trajati četiri dana, od 10. do 13. avgusta, u okviru koga će biti predstavljene knjige koje su deo muzike ili govore o muzici.
Svako od četiri večeri će otvoriti niški autori. Dragoslav Petrović sa delom „Tomi Stil i druge niške priče“, Mića Cvetković sa knjigom „Melopoezija“, treće veče otvara Saša Petrović sa svojom pesmom „Kraj mene“, a 13. avgusta Miloš Petković će govoriti o svojoj knjizi „Kerber – hronike troglavog psa“.
U glavnom programu će nastupiti 24 benda, a više od 100 u ostalim pratećima sadržajima. Za 10 dana ukupnog trajanja festivala koji će početi 4. avgusta, iz „Nišvila“ poručuju, da će biti izvedeno preko 300 programa na preko 20 scena, a da će publika moći da vidi preko 1.000 izvođača.
