„Nasilje nad decom – reakcija sistema“, tema je dvodnevnog savetovanja tradicionalnih 25. Oktobarskih susreta u socijalnoj zaštiti, koji su juče otvoreni u Nišu.
Tradicionalni naučni skup okupio je više od 100 domaćih i stranih stručnjaka iz oblasti socijalnog rada, pravosuđa i državne uprave koji će se i tokom današnjeg dana baviti nasiljem nad decom i reakcijom sistema.
Pomoćnik direktora Centra za socijalni rad „Sveti Sava“ u Nišu Lidija Stanković je izjavila da je od početka godine toj ustanovi prijavljeno 28 slučajeva nasilja nad decom.
„U 25 slučajeva je nasilje dokazano i sa tim porodicama se radi, a za tri prijave još utvrđujemo sve činjenice. Od ukupnog broja prijava nasilja nad decom, samo je u tri slučaja Centar za socijalni rad doneo odluku o izdvajanju dece iz porodice“, izjavila je Stanković.
Ona je kazala da statistika govori da se tek 10 odsto slučajeva nasilja nad decom prijavljuje.
„Ovo što mi vidimo je samo vrh ledenog brega. Osnovni probem je što se nasilje nad decom vrlo teško otkriva. Naši sugrađani iz tradicionalnih uverenja ne žele da se mešaju u privatnost porodice, a pored toga pribojavaju se da će možda naneni veće zlo tom detetu jer će ono automatski biti izmešteno iz porodice, a to nije tako. Pre donošenja odluke o izdvajanju deteta čitav tim radi na jačanju porodice i roditeljskih veština, na jačanju kapaciteta nenasilnog roditelja“, istakla je Stanković.
Prema njenim rečima, u pripremi je novi zakon kojim će izričito biti zabranjeno svako fizičko kažnjavanje dece.
Profesor američkog Pen Stejt Univerziteta Đurađ Stakić rekao je da nasilje predstavlja traumu za dete, posebno zato što su izvršioci obično osobe bliske detetu.
„Dete koje trpi nasilje doživljava veliki emocionalnih šok, jer mu se ruše ideali i pogled na svet. Deci je izuzetno teško da prijave nasilje i povere se nekome i ogroman broj dece nikada ne prijavi nasilje“, kazao je Stakić.
Psiholog Poliklinike za zaštitu dece i mladih u Zagrebu Ela Selak Bagrić istakla je na skupu da je zlostavljanje i zanemarivanje dece zdravstveni problem i problem društva u celini, zbog čega treba delovati globalno, ali i svaki pojedinac ima svoju odgovornost.
Ona je istakla da se u celom regionu još puno štedi na deci i ne ulaže dovoljno u prevenciju.
„Kada ne ulažemo u prevenciju, onda imamo problem da kada ta deca porastu moramo ulagati u intervenciju. Intervencije su izuzetno skup i zahtevan posao u kojem je rezultat neizvestan“, izjavila je Selak Bagrić.
Kako je kazala Selak Bagrić, u školama se premalo radi sa decom i škole su postale isključivo obrazovne institucije.
„U školama se ne radi na odgoju dece, a roditelji su opterećeni savremenim načinom života. Svakodnevno u praksi vidim emocionalno zanemarenu decu koja imaju u životu sve, osim pažnje mame i tate. Kada ih pitate šta im je potrebno, ne spominju telefone i skupe igračke, već čeznu da vremenom provedenim sa mamom i tatom“, rekla je Selak Bagrić.
Ona je kazala da roditelji moraju da kvalitetno provode vreme sa decom i da viđanje dece 10 minuta dnevno nikako nije dovoljno.
