Gradski portal 018 – 23.11.2016.
O devojci koja je osvojila više od 100 medalja u sinhronom plivanju prvi put sam čuo prošle godine od dobre prijateljice i koleginice sa Fakulteta. Ispostavilo se da su njih dve dobre prijateljice odvajkada, samo što ja tu ,,zlatnu sirenu” nisam viđao često jer je bazen bila njena druga kuća – druga kada. Isprva nisam verovao da je sinhrono plivanje bio toliko zahtevan sport. Zamišljao sam ga neku vrstu đuskavca u vodi, za koji je potreban osećaj za ritam i malo kondicionog plivanja. A i koji je teži sport od ženskog rvanja, pa još i ako je u blatu, ili od boksa, dizanja tegova (nema težeg sporta). Međutim, kasnija saznanja o sinhornom plivanju su me demantovala i ubedila da devojke nisu samo izdržljivije u teranju inata i u svađi sa muškarcima.
Saznao sam da je sinhrono plivanje hibridna sportska kategorija koja obuhvata plivanje, ples, gimnastiku, balet, treniranje u teretani, kondicione treninge u vodi i izvan vode, te da devojke koje se bave ovim sportom provode i po 5 sati dnevno u bazenu. Saznao sam da su graciozne sinhrone plivačice, koje se šepure u bazenu poput labudova, u stvari jake kao nosorozi, a da je na Olimpijskim igrama sinhrono plivanje proglašeno najtežim ženskim sportom.
Dobra prijateljica moje dobre prijateljice je Jovana Petrović. Devojka koja je državni prvak u sinhronom plivanju u disciplini figure u Srbiji, učesnica Svetskog prvenstva u Barseloni 2013., trener i predsednica kluba KSP ,,Sirene” iz Niša, i student Fakulteta zaštite na radu. Sinhronim plivanjem se bavi 17 godina. U svojoj dosadašnjoj karijeri osvojila je impresivnih sto i više medalja na raznoraznim takmičenjima od Bugarske, Hrvatske, Mađarske, Slovačke, Češke, Španije, Belgije, Nemačke pa do Egipta.
O tome kako je Jovana počela da se bavi ovim specifičnim sportom, kako su izgledali treninzi i priprema za najveći događaj u njenom životu – Svetsko prvenstvo u Barseloni 2013., koji su joj dalji planovi u karijeri, kao i to da li joj se i koliko smučila voda, saznajte u nastavku teksta.
Jovana, šta je to što te je zainteresovalo i privuklo da se baviš sinhronim plivanjem? Odakle je sve počelo?
Iskreno, sinhrono plivanje nisam odabrala ja, već moji roditelji, ja sam se samo na prvi pogled zaljubila. Elegancija i gracioznost sporta je nešto što me je najviše privuklo. Svidelo mi se što je sinhrono plivanje sklop više sportova i što na treninzima nikada nije dosadno, što je jako bitno za opstanak u nekom sportu.
Svaki sport je zahtevan na svoj način i zahteva dosta odricanja ukoliko neko želi da se njime bavi profesionalno. Koliko je sinhrono plivanje zahtevan sport, a koliko je ono uticalo na tvoje detinjstvo, s obzirom na to da si sa 8 godina počela da se baviš njime?
Bavljenje sportom zahteva dosta odricanja. Dok su se ostale devojčice družile posle škole, ja sam morala na trening. Takođe, izostajanje iz škole, nakon toga ubrzano savladavanje propuštenog gradiva, umor i neispavanost su nešto sa čime se suočava svaki sportista. Mnogi i odustanu kada je teško, ali ja stojim iza toga da se trud uvek isplati. Dobrom ogranizacijom se sve može postići.
Sinhrono plivanje je kombinacija plivanja, plesa i gimnastike. Uz koju muziku ti najbolje plešeš u vodi?
To je pitanje na koje nemam konkretan odgovor. Svakoj plivačici odgovara različit stil muzike. Uglavnom radimo uz filmsku muziku, jer tako koreografija može da dobije svoju priču, i umetnički utisak dolazi do izražaja.
Koliko je za sinhrono plivanje potrebno treninga u bazenu, a koliko van njega?
Sinhrono plivanje je jako zahtevan sport, koji pored treninga u vodi zahteva i treninge u teretani, treninge fleksibilnosti, baleta… Pred samo takmičenje smo u vodi dva puta dnevno i treninzi traju i po 3h. Ali, sinhrono plivanje ne zahteva samo treniranje u bazenu i van njega, zahteva i psihičku pripremu, koja traje 24h dnevno. Svaki profesionalni sportista zna koliko je to bitan aspekt. Na Olimpijskim igrama je sinhrono plivanje proglašeno za najteži ženski sport.
Tokom dosadašnje sedamnaestogodišnje karijere osvojila si više od 100 medalja, bila si državni prvak i takmičila se i osvajala medalje širom sveta. Je l’ su ti se smučili malo voda i bazen i zašto ne?
Školovanje deteta traje 16 godina, i svakako da se u nekom trenutku detetu „smuči“ knjiga. Tako se i meni dešava da mi se bazen „smuči“, ali samo na dva-tri sata, tada shvatim da je bazen moja druga kuća, a složili biste se sa mnom da se najlepše osećamo kod kuće. Sve te medalje i sva ta putovanja su inspiracija koja me drži svih ovih godina.
Kako izgleda priprema pred samo takmičenje – koliko treninga je potrebno, koliko sati provodiš u vodi… Kako je izgledala priprema za Svetsko prvenstvo u sinhronom plivanju u Barseloni 2013. godine?
Pred samo takmičenje smo u vodi dva puta dnevno, i tada nemamo treninge van bazena. U tom periodu je potrebno dosta odmora, jer su treninzi jako naporni. Pripreme za Svetsko prvenstvo su trajale mesecima. Dosta ljudi je radilo sa nama, i sva pažnja je bila usmerena na nas. Pored kondicionih treninga van vode, kondicionih treninga u vodi, baleta, razgibavanja i ostalih treninga, imale smo odredjeni način ishrane. Bilo je i dosta psihičkih kriza koje je trebalo savladati, ali sada bez razmišljanja mogu reći da je Svetsko prvenstvo nešto najlepše što mi se desilo u životu. Profesionalni sportista ima dva cilja: to je odlazak na Svetsko prvenstvo i odlazak na Olimpijadu. Ja sam jedan svoj cilj ostvarila, nadam se da ću i drugi.
Trenutno si predsednik Kluba za sinhrono plivanje (KSP) „Sirene“ iz Niša, trener u istoimenom klubu, sudija za sinhrono plivanje i student Fakulteta zaštite na radu. Koji je sledeći cilj?
Predsednik kluba sam od 2014.god. Drago mi je da mogu mlađim takmičarkama da prenesem svoje znanje, i podstičem ih da svakog dana napreduju i postignu rezultate koje sam ja postigla. Nažalost, sinhrono plivanje kod nas još uvek nije toliko aktuelan sport među devojčicama, tako da bi sledeći cilj bio podizanje sinhronog plivanja na viši nivo, kao i promocija sporta.
Jesi li dobila do sad ponudu od nekog inostranog kluba?
U sinhronom plivanju nema tih ponuda, treniraš tu gde jesi.
Na pitanje da li ima ambicije da karijeru nastavi u inostranstvu Jovana odgovara:
,,Volela bih da u inostranstvu otvorim svoj klub za sinhrono plivanje, inače se ne bih takmičila za druge države.”
Sledeći cilj i do sad neostvareni san ,,zlatne sirene” je učešće na Olimpijskim igrama 2020. u Tokiju u Japanu. Do tada, Jovana će u svom klubu kao predsednica i trener nastaviti da traži buduće šampione, nastojaće da se što bolje pripremi za najprestižnije sportsko takmičenje u Tokiju i da završi Fakultet.
Novinar: Milan Dojčinović
* Ova reportaža se realizuje u okviru projekta za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja na teritoriji Grada Niša u 2016. godini. Projekat sufinansiraju Grad Niš i Uprava za kulturu Niša.
