Sem i Džim su poslednji predstavnici svojih porodica u hiljadugodišnjoj raspravi o tome ko je brži, zečevi ili kornjače. Obojica tako nadmeni i ponositi, nalaze se jednog dana na proplanku šume kako bi jednom za svagda trkanjem rešili ko je brži. Kada se trka, u kojoj obojica pobeđuju, završi, shvataju sav besmisao njihove rasprave i uviđaju da su prijateljstvo i sloga mnogo bitniji od ikakve trke.
Predstava „Kornjača i zec“ će imati dve verzije. Verzija namenjena školskom uzrastu će biti izvođena u pozorištu, dok će se ona namenjena mlađoj deci izvoditi u vrtićima.
Reč reditelja
„Radeći na predstavi „Kornjača i zec“ ili kako je mi zovemo „Velika trka“, stalno smo se šalili kako nas predstava podseća na „Čekajući Godoa“, Semjuela Beketa.
По мотивима Езопове басне
Ауторски тим:
Режија, драматизација и сценографија: Давид Алић
Костими: Бојан Лилић
Музика: Душко Корлат
Сценски покрет: Небојша Громилић
Идејно решење плаката и програма: Андреј Јовановић
Лектор: Наташа Илић
Играју:
Сем МекТртл – Тома Бибић
Сир Лорд Џим Ребит Брајтон– Дејан Гоцић
Naime, kako bi smo pobegli od klasičnog prikazivanja predstava za decu, tako što će, po ko zna koji put, gledati imitiranje životinja na sceni, mi smo smestili priču u Veliku Britaniju, tačnije naši protagonisti su Englez i Škot čije porodice već hiljadu godina vode besmislenu raspravu oko toga ko je brži – zec ili kornjača.
Tu se vraćamo na Beketa i na čekanje. U ovom globalnom jurcanju za nečim, a ne znamo tačno za čim, vrlo je bitno malo usporiti, stati, sačekati, oslušnuti život, što nam se u poslednjih godinu dana, nažalost, i dešava.
Mislim da je izuzetno bitno da deca na vreme shvate da život nije trka. Ništa nam neće pobeći. A ako želimo da uživamo u nekom lepom pejzažu ili upoznamo neku dragu osobu, neophodno je da laganim koracima osvajamo život, a ne da dozvolimo da nam on u silnoj žurbi pobegne. Jer onaj koji žuri , zaista ne stigne na vreme.“
David Alić
