Na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Nišu ove je godine za Dan fakulteta nagradu primila i Jovana Krstić kao student generacije na svojoj godini. Sasvim zasluženo jer kada otvorite Jovanin indeks u njemu su sve same deserke. Do sada je imala deset ispita i deset desetki, a do nekih je došla i poništavanjem ispita. To samo potvrđuje još jednu njenu osobinu, a to je da čvsto veruje u sebe i svoje znanje. I skromna je jer insistira na tome da je ovu nagradu podelila sa kolegom Vladimirom Stefanovićem.
„Položila sam deset ispita i u indeksu imam deset desetki“, dodaje Jovana. „Da bi bio najbolji student u generaciji potrebno je da se dosta uči, da se voli to što se uči jer samo tako može da se razume, da se ponekad nečega i odreknete“, kaže Jovana.
Samouverena i svesna svog znanja ova mlada Nišlijka se bori za svaku svoju ocenu. Ponekad to znači i da se suprostavi profesoru i poništi ispit jer je sigurna da može i više i bolje.
„Ne mogu da priznam da sve predmete volim. Sociologija mi nije legla, pa sam taj ispit polagala dva puta jer se nisam složila sa ocenom koju sam dobila, ali zato mi predmeti iz mašinstva idu dobro. To volim i generalno može sve da se stigne samo ako se voli i želi“.
Jovana je samo jedna od sve više devojaka koje upisuju Mašinski fakultet koji je, nekako, oduvek važio za „muški“. I dekab ovog fakulteta profesor dr Nenad T.Pavlović potrvđuje da se broj devojaka koje se opredeljuju za studije mašinstva povećava iz godineu godinu, a oni koji pre pola veka bili studenti ovog fakulteta dodaju da su devojke u to vreme na svojim grupama mogli na prste da izboroje.
„Pitanje otkud devojke na Mašinskom fakultetu, moje drugarice i mene prati kao senka. Svi nas to pitaju. Čak i naše kolege sa godine često postave to pitanje, ali mislim da su pomalo i sujetni kada se radi o devojčicama na mašinstvu, jer fakultet shvataju kao svoj. Ima tu malo i rivalstva među nama. Stalno se dokazujemo ko će biti bolji, oni ili mi“, dodaje Jelena.
Kaže da ju je robotika zanimala od odnovne škole.
„Mašinstvo sam želela da upišem još od petog razreda osnovne škole. Moja je želja da pravim robotske letelice za NASU. To je moja druga velika želja jer me zanima i astrofizika. Sa druge strane, smatram da mogu to da postignem jer imam puno ljubavi prema ovoj nauci“, objašnjava Jovana.
Jovana Krstić je završila Gimnaziju „Svetozar Marković“, a u slobodno vreme svira gotaru i igra salsu.
„Pišem i zadatke iz matematike u okviru jednog projekta na kome radim. Ove godine to su zadaci u znaku broja 2020 jer je to godina koju čekamo“, objašnjava Jovana. „To radim još iz srednje škole i to su zadaci koji pomažu učenicima da se pripreme za takmičenje. Zadaci su zanimljivi i razvijaju logičko razmišljanje kod učenika. To mi deluje jako privlačno“, kaže Jovana.
