U Istorijskom arhivu otvorena je izložba „Književno stvaralaštvoIzložba o književnom stvaralaštvu srpske emigracije: Srbi su i daleko od domovine bili mislima uz nju srpske političke emigracije 1945-1991“, autora profesora Đorđa Đekića sa Filozofskog fakulteta u Nišu. Njegova namera je da se pokaže koliki je opus knjiga štampanih od strane Srba u emigraciji, ali kroz opis života Srba, a ne kroz same borbe, ratove i politiku.
Izložba obuhvata period od izdanja koja su čak štampana u logoru u Eboliju, pa sve do 1991. godine do knjige koju su izdali četnici iz Gacke doline, opisujući svoj život, borbu i stradanja za vreme Drugog svetskog rata.
Autor ove izložbe prof. dr Đorđe Đekić navodi da ovim pokušava da prikaže pregled toga šta su Srbi u emigraciji stvarali i šta su ostavili iza sebe, kao deo kulturnog identiteta Srbije.
„Meni su interesantne knjige koje se nisu bavile neposredno ratom i borbom, već onim što je imalo za cilj da da jednu priču o srpskom društvu, o istoriji, o verskom životu, o onome što je život. Tu su biblioteka „Svečanik“, koja je isključivo štampala verske knjige i „Srpska misao“ iz Melburna, koja je štampala isključivo istorijsku građu“, rekao je Đorđe Đekić.
On je dodao da je ogroman broj knjiga koji su Srbi štampali u inostranstvu i da te knjige treba da se vrate u otadžbinu, a ono što je vredno da postane deo kulturnog identiteta Srbije.
„Oko 1994. ili 1995. uneta je jedna emigrantska biblioteka u otadžbinu sa preko 2.000 naslova, ali to nije sve. To je samo deo onoga što je srpska emigracija objavila i smatram da se prema tome što je naša emigracija objavila, treba odnositi kao prema delu srpske baštine. Moramo to shvatiti da je to deo našeg identiteta, i nema razloga da ga se stidimo“, dodaje autor izložbe.
Na izložbi se mogu videti dela Nikolaja Velimirovića, Ratka Parežanina, Miodraga Purkovića, Aleksandra Solovjeva i drugih autora knjiga, koje su nastale u emigraciji.
Direktorka Istorijskog arhiva u Nišu Snežana Radović je prilikom otvaranja izložbe poručila da bi bez knjiga lepote našeg sveta zauvek potonule u zaborav.
Izrazila je i zahvalnost profesoru Đekiću koji je se Nišlijama podelio zbirku knjiga, koje su nastale u najtežim vremenima, i koje, kako kaže direktorka Arhiva, svedoče o ljudima koji su bili hrabri u izazovnim vremenima.
