Lea i i Lola su psi, kućni ljubimci, ali i mnogo više od toga. Oni su spasioci, tragači, psi koji pomažu ljudima u nevolji. Nedavno su imali jedan veoma težak zadatak. Trebalo je da nađu nestalu osobu. O tome pričaju njihovi vlasnici, Nenad Stamenković iz Animal rescua , instruktor za obuku spasilačkih pasa i njegov kolega Radule Perišić iz Niša.
„Prošle nedelje u podne zazvonio je telefon. Usplahiren ćovek iz Zaječara Goran rekao mi je da mu je nestala baka i da je čuo da imam psa tragača. Zamolio me da mu pomognem u pronalaženju bake jer je pre toga porodica uporno i bezuspešno to pokušavala.“ priča Nenad Stamenković.
Četiri dana je porodica tražila baku koja se nije vraćala kući.
„Pozvao sam profesora Radule Perišiča, kolegu iz Udruženja za obuku pasa spasilačkih pasa i otišli smo sa našim psima u Zaječar. Radule je poveo svog psa Lolu a ja Leu.“
Potraga je krenula od kuće gde je baka živela.
„Psi su nanjušili njen miris iz garderobe koju je nestala osoba pre toga nosila. Krenuli smo u potragu sa Goranom koji nas je pozvao u pomoć i čiju smo baku tražili i psi su nas vodili od mesta do mesta gde se baka kretala, gde je stajala, sedela, do mesta gde je nestala. Taj put smo prešli za dva ipo sata“
Psi su Nenada i Radula odveli do Gališkog jezera.
„ Čamcem smo prelazili po jezeru, a dok smo veslali veslo nam se zaplitalo u rastinje. Kad smo sišli iz čamca kod mosta, psi su se uznemirili i time nam pokazali da se ovde nešto krije. Na način na koji to psi tragači pokazuju locirali su mesto koje treba pretražiti“, nastavlja Nenad.
„ Pas je odmah skočio u vodu i zaronio. Desetak sekundi je bio pod vodom. Kad je pas izronio bio je uznemiren i po ponašanju psa smo shvatili da je nešto otkrio. Ipak želeli smo da proverimo okolinu“
Nenad ja sa Leom krenuo prema drugom selu da, ipak, proveri da baka nije otišla u drugom pravcu, dok su Radule i pas Lola ostali kod jezera.
Put prema drugom selu nije doneo rezultate
„Pas nije reagovao“, kaže Nenad „ nije hteo da radi, nema miris, ništa ne njuši, stalno me vraćao prema jezeru. Kada sam se vratio do mesta gde je Lola prethodno zaronila, Lea je markirala mesto i skočila je u vodu gde je bila oko petnaestak sekundi . Kad sam je izvukao iz vode pokušavala je ponovo da skoči, što je nama bio siguran znak da ne treba više da tražimo. Našli smo mesto koje treba ispitati. A za to nam je trebala ekipa ronilaca“, nastavlja priču Nenad.
Ujutru, kada je na mesto nesreće došao vatrogasni tim iz Niša koji ima službenog psa tragača, na mestu koje su Lola i Lea , psi tragači , locirali i „radili zaron“ kako kažu Nenad i Radule telo nesrećne starice je već isplivalo iz vode. Baka je nekoliko dana provela o vodi.
„ Jezero je vrlo rizično na tom delu zbog rastinja, mutne vode i nepregledno je . Ništa se ne vidi na površini vode, kao kroz kafu da gledate. Nije bilo potrebe da dolaze ronioci, ovaj tragičan slučaj je rešen“
Ovaj tragičan događaj podstakao je da se ispriča priča o dva psa, Leu i Loli, koji sa svojim gazdama žive u Nišu
Lea je rodezijski ridžbek, stara 6 godina.
„ U svetu je ovaj pas poznat kao afrički gonič lavova, goniči, lovački psi. Lea je prošla obuku za spasilačke pse za spašavanje iz ruševina i iz šuma i prošao je obuku za psa terapeuta.“, kaže Nenad.
Psi terapeuti pomažu osobama koji imaju strah od pasa da se oslobode tog straha
Lola je patuljasti šnaucer, radni pas srednje veličine .
„Patuljaste šnaucere ljudi čuvaju u stanu kao kućne ljubimce a malo ko zna da su to radni psi i da se često čuvaju u dvorištu radi lova štetočina. Imaju izuzetan njuh, agilni i vole da rade. Lola je priključena Udruženju za obuku spasilačkih pasa pre četiri godine. Tada je bila pas sa nepune dve godine, što je i najbolji period za obuku pasa za spasavanje. Tad je pas zreo, stabilan. Obuku je prošao u Udruženju za obuku spasilačkih pasa, a dresirao ga je Marko Pešić, tada vođa spasilačkog tima u vatrogasnoj jedinici“.
Nanad je završio obuku za spašavanje života sa visine, iz dubine i iz vode, gde je ljudski život ugrožen. Ima zvanje instruktora za obuku spasilačkih pasa koje je stekao u Hrvatskoj
Ovo nije prvi put da su pri tragači išli u potragu .
„Prvi put smo išli u potragu sa vatrogasnom jedinicom iz Niša, da pomognemo službi koja je osposobljena za traganje. Tada osoba koju smo tražili nije bila na mestu na koje smo bili upućeni da tražimo“ objašnjava Radule .
Lola i Lela nisu jedini obučeni psi za pronalaženje nestalih. Jedan pas u vatogasnoj jedinici Niša takođe „radi ovaj posao“, aktivan je ali, kako kažu spacioci „ uskoro će u penziju“, jer prolaze optimalne godine za ovaj posao .
Osim ovih, na jugu Srbije nema drugih, aktivnih, obučenih pasa.
Nenad i Radule čuvaju svoje ljubimce i brinu o njima kao i svi ljubitelji pasa. Ali za razliku od drugih, oni su svoje pse obučili da pomažu u nevolji, kao što je bila ova nedavno.
Za ovaj „ posao“ njihovi psi su obučeni, za šta imaju potvrdu, ali nemaju licencu jer, kako su objasnili :
„Licenciranje pasa moguće je u Hrvatskoj i Sloveniji, Austriji i Italiji. Prvi stepen ima četiri ispita a svaki ispit košta čeriti hiljade evra, znači ukupno 16 000 evra. Ovaj stepen je predviđen za nicenciranje pasa za spašavanje iz ruševina. Za pronalaženje nestalih , za spašavanje u prirodi, postoje dva ispita a svak košta 16.000 evra što je za nas nemoguće da platimo. Trebalo bi nam za ceo postupak licenciranja preko 30.000 evra.“
„ Stresno je to što možemo da vidimo na terenu ali mi smo spremni na taj rizik. Za pse to nije stres, mada je nekad opasno. kao što je sada bilo ronjenje u vodi punoj rastinja.“
Nenad i Radule kažu da potraga i pomaganje ljudima u nevolji nije posao i da ovo rade iz želje da pomognu.
