U Nišu je proteklog vikenda održana prva revija narodnih nošnji jugoistočne Srbije. Pred publikom su prošetale devojke i momci u tradicionalnim odevnim predmetima iz Pirotskog, Svrljiškog, Jablaničkog, Bosilegradskog, Topličkog i Niškog okruga. Pojedini komadi ove odeće potiču sa početka 19. i početka 20.veka.
Imali su njihovi vlasnici čime da se pohvale na ovoj reviji, a osim narodne nošnje publika je mogla da pogleda nakit iz istog perioda. Revija je održana zahvaljujući kreativnim mladim ljudima koji sebe smatraju čuvarima srpske tradicije. Oni su iz različitih gradova ali ih je povezala ista ideja, a to su Dobri Milanov iz Bosilegrada, Marko Veljković iz Leskovca, Miloš Denić iz Prokuplja, Ana Ćirić iz Pirota, Milan Ristić iz Svrljiga i Marjan Zdravković iz Niša. Reviju su podržali Grad Niš, Nišavski okrug i Kancelarija za mlade Grada Niša. Reviji je prisustvovala i Jelena Trifunović predsednica opštine Svrljig.
„Namera je bila da prezentujemo tradicionalnu narodnu nošnju jugoistočne Srbije i da pre svega mlađem naraštaju pokažemo da to još postoji. Fokusirali smo se na 19. i početak 20. veka, a publika je imala priliku da vidi sve same originale. To su modeli koje smo izvukli iz ormara naših baba i deda i što se sačuvalo do današnjih dana“, objašnjava Marjan Zdravković predsednik i umetnički direktor ANIP “Mozaik”.
Pored narodne nošnje na reviji su predstavljeni i eksponati nakita iz istog perioda.
„Na reviji je publika videla replike nakita jer se do originala teško dolazi jer vlasnici takvog nakita ne žele originale da izlažu zbog njegove vrednosti“, kaže Marjan Zdravković.
Najstarija narodna nošnja koja je prikazana na reviji je iz okoline Leskovca i datira s početka 19. veka, dok je najstariji nakit sa prostora Pirota i Svrljiga.
Reviji je prisustvovala i Jelena Trifunović predsednica opštine Svrljig.
„Narodni poslanik Milija Miletić i ja često u raznim prlikama nosimo narodnu nošnju iz našeg kraja, kao vid podrške očuvanju tradicije i etnoloških vrednosti. Dopala mi se ova ideja i došla sam kako bih pružila podršku svima, ne samo svrljiškim, narodnim stvaraocima i čuvarima kulturnog nasleđa“, istakla je Jelena Trifunović.
Šajkače, anterije, zubuni, tkanice, čakšire, dolame, džemadani, jeleci, libade, fistani, šalvare, čarape i opanci, obeležja su vremena prošlih. Danas su uglavnom deo folklornih igara i nastupa. Ali i folkloraši imaju velikih problema da dođu do originalnih delova ili kompleta narodne nošnje, a razlog leži i u tome što niko više ne želi da se bavi izradom tradicionalne nošnje.
„Starih zanatlija, vezilja, pletilja, tkalja ima sve manje a interesovanje je mladih je minimalno jer još nisu prepoznali to kao nešto isplativo i kao izvor zarade“, ističe Jelana Trifunović.
Svaku oblast koju su nastanjivali Srbi kroz istoriju, karakterisala je posebna narodna nošnja. Po načinu odevanja prepoznavalo se kojoj etničkoj zajednici pripada, koji status uživa u društvu i iz kog kraja potiče. Istorijski, narodna nošnja je imala višestruka značenja u životu naroda, rečeno je na reviji u Oficirskom domu.
Ideja organizatora je da, na dva meseca, reviju nošnji i nakita organizuje u nekom od okruga jugoistočne Srbije. Sledeća će biti u Pirotu, nakon toga sledi Svrljig, Prokuplje, Bosilegrad i Leskovac.
