U opštini Merošina u selu Dešilovo, primer dva brata Miloša i Milana u domaćinstvu Stamenkovića, ruši predrasude o mladima koji čeznu za odlaskom u grad i begom od poljoprivrede i teških poslova. Milan i Miloš, su uspešni stočari.
Farmu krava i vođenje domaćinstva preuzeli su od svojih roditelja. Nisu se zaustavili na onome što su njihovi roditelji postigli. Odlučili su da krenu dalje, da stočarstvo postane njihova budućnost pa u skladu sa tim imaju i velike planove za budućnost, a njihova budućnost je, kako i sami kažu, u njihovom rodnom selu. Da njihovo domaćinstvo napreduje podršku su dobili i od države od koje su dobili bespovratna sredstva za unapređenje domaćinstva i kupovinu poljoprivredne opreme.
Milan ima i brata Miloša, koji je direktor Zemljoradničke zadruge u selu. Kažu da im ništa nije teško, da život na selu nije težak, i da i za grad imaju vremena. Ovaj mladi poljoprivrednik je primer, da uz dobru organizaciju može sve da se postigne i uradi. Odlučio se da ostane na selu a da donese ovakvu odluku od značaja je bilo i to što je od malih nogu zavoleo životinje. Sada svojim znanjem želi da unapredi svoje domaćinstvo.
Vredna braća sa svojim porodicama obrađuju između 70 i 80 hektara zemlje gde seju uglavnom kukuruz, pšenicu i lucerku, a osim stočarstvom bave se voćarstvom i ratarstvom. Uglavnom su okrenuti gajenju kultura koje koriste za ishranu stoke. Uglavnom rade sve sami, a od mehanizacije imaju tri traktora i sve priključne mašine koje su im potrebne. U štali trenutno imaju 85 grla.
Milan Stamenković je 2017. sa svega 19 godina bio najmlađi među poljoprivrednicima koji su konkurisali za podsticaje za mlade preko Ministarstva poljoprivrede, pa je zato privukao pažnju mnogih ljudi iz agrara. Završio je Srednju veterinarsku školu u Prokuplju i Visoku poljoprivrednu na smeru stočarstvo. Kaže da je zahvaljujući znanju koje je stekao od svojih profesora uspeo mnogo da unapredi proizvodnju na svom imanju.
„Završio sam srednju veterinarsku školu, a potom sam krenuo da se obrazujem dalje na Visokoj poljoprivednoj školi na smeru za stočarstvo kako bih sa što više znanja mogao na savremen način da vodim domaćinstvo. Položio sam i kurs za osemenjavanje pa tako radim sve sam, kad i šta treba. Cilj nam je da što više unapredimo uzgoj krava ali i da unapredimo rasni sastav u svojim štalama. Rasne bikove ostavljamo u štalama, a mlade junice nabavljamo sami ali nam u tome pomaže i Ministarstvo poljoprivrede“, kaže Milan.
„Nije teško živeti na selu ali, kao i svuda, mora puno da se radi. Sa bratom smo odlučili da nastavimo da razvijamo domaćinstvo svojih roditelje jer smo od malih nogu vezani za poljoprivredu. Do 2014.godine bavili smo se voćarstvom, ali smo onda odlučili da krenemo sa uzgojom krava i polako razvijali njihov uzgoj. Puno nam je u tome pomogla i država sa subvencijama. Redovno se javljamo na konkurse i dobijamo ih, a sada evo očekujemo i subvencije za kupovinu mehanizacije koja nam u mnogome olakšava posao. Inače, redovno posećujemo i savetovanja i predavanja za poljoprivrednike kako bismo bili stalno u toku sa novinama u stočarstvu koje primenjujemo u svom domaćinstvu“, priča Milan koji sada ima 24 godine.
Dodaje da mu ne smeta to što živi na selu i da vremena, uz dobru organizaciju posla, ima i za odlazak do grada.
„Nije to nešto, imam samo 12 kilometara do grada. Neko ko živi u Beogradu isto toliko putuje do centra pa mu to dođe isto“, kaže Milan, inače diplomirani inženjer poljoprivrede.
„Danas i u selu imate sve što vam je potrebno, kao i u gradu. A moje lično mišljanje je da svuda mora da se radi ako želite nešto da imate i postignete, bilo da se bavite poljoprivredom ili da radite na nekim drugim poslovima. Rad i trud vam uvek donesu dobit, pa je tako i kod nas. Sada je sve već lakše. Mehanizacija, a naše domaćinstvo je opremljeno gotovo celokupnom mehanizacijom, vam u mnogome olakšava rad. Kada želimo da odmorimo ili da prošetamo, kupimo nešto, odemo i do grada. Sve je danas na dohvat ruke. Mi smo odlučili da ostanemo na selu i svoju budućnost izgradimo na temeljima naše porodice“, kaže Milan.
Unapređujući svoje domaćinstvo ova mlada braća vode računa i o uslovima u kojima uzgajaju stoku, pa su tako u štali gde čuvaju krave postavili i pločice. Milan Stamenković kaže da je takav vidi opremanja objekta mnogo bolji za održavanje i čišćenje. Sa druge strane staja čista i uredna a krave su još zdravije. Važno je i da u staji stalno bude čist vazduh, pa su prozori stalno otvoreni osim u toku zime.
Mladi poljoprivrednici su i zadrugari. Stariji brat Miloš je direktor zadruge „Mleko eko“ u Dešilovu koja već ima svoje članove. I za razvoj zadrugarstva su uspeli da dobiju bespovratna sredstva.
„I zadrugu smo formirali da unapredimo poljoprivredu u našem kraju. Zaduga nam pruža tu mogućmost da se udružimo, da svi oni koji su ostali na selu i bave se poljoprivredom to rade zajedno i udruženim snagama. Nadamo se i izgradnji mlekare kako bi smo svoje proizvode sami direktno ponudili tržištu“, kaže Miloš.
Da domaćinstvo mlade braće Stamenković privlači pažnju javnosti pokazalo se više puta do sada. Posebno im je drago zbog toga što su postali primer za mnoge mlade ljude koji se dvoume da li da ostanu na selu ili da odu u grad. Njihov primer je zapažen i u Minsitarstvu poljoprivrede pa sa ponosom kažu da su imali i tu čast da ih poseti Branislav Nedimović u vreme kada se nalazio na čelu ovog ministarstva.
Da ne nameravaju da napuste svoje rodno selo potvrdili su i time što su ostali na kućnom ognjištu i kada su osnovali svoje porodice. Doduše Milan koji ima 24 godine još nije oženjen, a njegov stariji brat, dvadesetodmogodišnji Miloš ima porodicu, suprugu i dvoje dece.
* Ovaj tekst nastao je kao deo projekta “ TO SAM JA- MEROŠINA“ , koji je podržala opština Merošina kroz projektno sufinansiranje medijskih sadržaja u 2022. godini
