Pripreme za Božić počinju četrdesetodnevnim božićnim postom koji predstavlja pročišćenje duha i tela pred najradosniji događaj u pravoslavlju. Božić se praznuje kao uspomena na dan rođenja Isusa Hrista, sina Božijeg. Za pravoslavne Srbe, Ruse i pripadnike Jerusalimske patrijaršije Božić počinje tačno u ponoć, između 6. i 7. januara, oglašavanjem crkvenih zvona, pojanjem božićnih pesama i prvim bogosluženjem. Božić prati duh opraštanja i pomirenja i to je vreme da se ljudi pomire i oproste jedni drugima uvrede nanete preko godine.
Božićno praznovanje započinje Badnjim danom, 6. januara. Ujutro rano seče se badnjak. Na Badnji dan strogo se posti i po starom običaju jede žito sa medom, u spomen na drevnu praksu pripremanja oglašenih za krštenje na praznik Hristovog rođenja. Na Badnje veče, loži se badnjak. Ovo mlado drvo, obično hrastovo, simboliše Hrista i njegov ulazak u svet. Loženje badnjaka predstavlja toplinu Hristo ve ljubavi.
Zatim, badnjak je podsećanje na drvo koje su pastiri doneli u pećinu i koje je pravedni Josif založio kako bi se tek rođeni Bogomladenac zagrejao u hladnoj pećini. Slama koja se unosi u kuću podsećanje je na onu slamu iz jasala na koju je Presveta Bogorodica položila tek rođenog Gospoda. Tamjan kojim se kadi kuća, kao i darovi koji se stavljaju u slamu, podsećanje su na darove koje su doneli mudraci sa Istoka i njima darovali novorođenog Hrista.
Na Božić ujutro, pre svitanja, zvone sva zvona na pravoslavnim hramovima i objavljuje se dolazak Božića i božićnog slavlja. Domaćin i svi ukućani na Božić oblače najsvečanije odelo, i odlaze u crkvu na jutrenje i božićnu liturgiju. Posle službe u crkvi se prima nafora i prvo se ona uzima na Božić. Ljudi se pozdravljaju rečima: „Hristos se rodi!“ i otpozdravljaju: „Vaistinu se rodi!“ Valja napomenuti da se ovako pozdravlja i govori sve od Božića do Bogojavljenja.
Na Božić, rano pre podne, u kuću dolazi specijalni gost, koji se obično dogovori sa domaćinom, a može biti i neki slučajni namernik, i on se posebno dočekuje u kući, i zove se položajnik. Položajnik pozdravi dom božićnim pozdravom, ljubi se sa ukućanima i odlazi kod šporeta. Otvara vrata na šporetu ili peći, ranije na ognjištu, džara vatru i govori zdravicu: „Koliko varnica, toliko srećica, Koliko varnica toliko parica (novca) Koliko varnica toliko u toru ovaca, Koliko varnica toliko prasadi i jaganjaca, Koliko varnica, toliko gusaka i piladi, A najviše zdravlja i veselja, Amin, Bože daj“.
Položajnik simbolički predstavlja mudrace koji su pratili zvezdu sa Istoka i došli novorođenom Hristu na poklonjenje. Domaćica posle toga posluži položajnika, i daruje ga nekim prikladnim poklonom. On je čovek, koji na Božić, i za celu narednu godinu donosi sreću u kuću.
Rano ujutro na Božić posle Svete liturgije, domaćica zamesi testo od kojeg peče pogaču, koja se zove česnica. U nju se stavlja zlatni, srebrni ili obični novčić, odozgo se bode grančicom badnjaka, i ta česnica ima ulogu slavskog kolača na Božić. Kada česnica bude pečena, iznosi se na sto gde je već postavljen božićni ručak.
Običaj kaže da domaćin od pečenice za Božić seče najpre levu plećku, glavu i deo od rebara. Kada svi stanu za sto, domaćin zapali sveću, uzima kadionicu, okadi ikone, kandilo i sve prisutne, preda nekom mlađem kadionicu koji kadi celu kuću. Peva se božićni tropar i čita se „Oče naš“. Kad se molitva završi pristupa se lomljenju česnice. Česnica se okreće kao slavski kolač i na kraju lomi. Ona se lomi na onoliko delova koliko ima ukućana. Kada se završi lomljenje česnice, ukućani jedni drugima čestitaju praznik i sedaju za trpezu.
Drugi dan praznika je prilika za posete rođacima i prijateljima. Treći dan je dan Svetog Stefana, 9. januar, i tada se iz kuće iznose slama i ostaci badnjaka.
Veruje se da na božićno jutro treba raditi ono što vam je zadavalo nevolju tokom prethodne godine i da treba započeti onaj posao koji želite da završite u narednoj godini.
Prema Bibliji Isusa, Božjeg sina, rodila je Devica Marija blagodaću Svetog duha, uz pomoć svoga muža Josipa u gradu Vetlejemu. Car August zapovedio je popisivanje stanovništva pa su Josip i Marija krenuli na put. Zbog gužvi nisu mogli naći mesto u svratištima pa su na kraju završili u štali, okruženi domaćim životinjama gde se Isus rodio.
Anđeli su pastirima dojavili vest o Isusovom rođenju pa su prvi videli dete. Posle je zvezda repatica dovela sveta tri kralja do Isusa.
Prizor u brojnim prikazima i umetničkim delima uključuje svetu porodicu, mudraca– Valtazara, Melkiora i Gašpara koji su Isusu doneli poklone– zlato, tamjan i izmirnu.
