Svetski dan slobode medija novinari u Srbiji su dočekali u atmosferi najmanjeg nivoa dijaloga od Drugog svetskog rata, ali i kao profesija koja je teško ugrožena i koja akcijom „Pet minuta gromoglasne tišine“ želi da pokaže da postoji entitet koji svedoči dijalog, koji svedoči slobodu i da postoji novinarski i profesionalni entitet koji će braniti osvnovne vrednosti slobode govora i čovečanstva. Udruženje novinara Srbije je ovaj dan obeležilo na Trgu kralja Milana u Nišu. Pročitan je proglas UNS-a, nakon kojeg su novinari govorili o slobodi medija i položaju novinara i medijskih radnika.
Predsednik Uruženja novinara Srbije Živojin Rakočević rekao je da nije slučajno da su danas u Nišu.
„Pritisak koji trpe ljudi van prestonice u lokalnim medijima, na različitim nivoima je gotovo neopisiv. On se dešava na dnevnom nivou i on dnevno opterećuje profesiju koja bi morala da svedoči slobodu, da svedoči istinski dijalog. Dijalog kao suština našeg odnosa sa stvarnošću, kao suština našeg odnosa prema drugima, dijalog kao suština da se moramo razumeti, da moramo razumeti onog koji drugačije misli od nas, da moramo znati da je sloboda drugog jednako važna kao naša sloboda i da samo u tim okvirima moramo graditi jedan drugačiji, normalniji, snošljiviji i trpeljiviji odnos prema drugima“, kazao je Rakočević.
Novinari su poručili da ne možemo da pređemo preko slučaja Slavka Ćuruvije, Milana Pantića, Dade Vujasinović, sedamnaest ubijenih, otetih i nestalih kolega Srba, Albanaca i stranih novinara na Kosovu i Metohiji. Dokle god ne budemo znali u kom pravcu se kreće rasvetljavanje njihovih sudbina, nad nama će stajati ta teška senka da svako može uraditi sa ovom profesijom, sa slobodom i dijalogom ono što hoće, rečeno je u Nišu.
„Posebna nada su studenti novinarstva na čijim se licima prepoznaje nada slobode“, kazao je Rakočević.
Obeležavanje Svetskog dana slobode medija u Nišu počelo je minutom ćutanja za svu decu i zaposlene u školi na Vračaru, koji su danas stradali.
Proglas UNS-a povodom Svetskog dana slobode medija
Godinu između dva Svetska dana slobode medija novinari u Srbiji pamtiće po gotovo dvostruko većem broju pretnji, pritisaka i napada u odnosu na period između 3. maja 2021. i 3. maja 2022. godine, ali i po ohrabrujućoj prvostepenoj presudi u ponovljenom postupku za paljenje kuće Milana Jovanovića kojom je bivši predsednik Opštine Grocka osuđen na pet godina zatvora.
U godini iza nas UNS je evidentirao ukupno 140 slučajeva pretnji, pritisaka i napada, što je gotovo dvostruko više nego u 2021. godini, kada su u UNS-ovoj bazi zabeležena 74 slučaja.
Najučestaliji pokušaj gušenja slobode medija bile su pretnje koje su novinari dobijali preko društvenih mreža.
Preko interneta je zabeležena i najozbiljnija pretnja „salvom metaka“ koja je upućena čitavoj redakciji dnevnog lista „Danas“.
Zbog pretnji preko društvenih mreža novinar Marko Vidojković je napustio zemlju, a svetsko udruženje pisaca PEN intrnešnel omogućilo je da on i njegova porodica budu preseljeni na bezbednu lokaciju.
Novinari su pretnje dobijali i preko telefona, a u godini iza nas prvi put je preteći poziv „nestao“ iz evidencije. U pitanju je poziv u kome je nepoznata osoba pretila uredniku „Drvotehnike“ Dragojlu Blagojeviću za koji je Treće osnovno javno tužilaštvo tvrdilo da ga nije bilo, da bi nakon intervencije medijske zajednice Više javno tužilaštvo potvrdilo da je taj poziv ipak postojao.
Represija nad novinarima uzela je maha u lokalnim sredinama, a to je najbolje pokazao slučaj pretnji redakciji OК radija iz Vranja i vlasnici ove medijske kuće Oliveri Vladković, zbog kojih je biznismen Dejan Nikolić Кantar prvostepeno osuđen na 14 meseci zatvora.
Osim pretnji, u UNS-ovoj bazi evidentirani su i brojni pritisci na novinare koji su uglavnom dolazili od predstavnika političkih partija, a u najvećoj meri od članova vladajuće stranke.
Ako se na sve to doda nedovoljno efikasno reagovanje nadležnih organa na ugrožavanje bezbednosti novinara i loš ekonomski položaj medijskih radnika, jasno je zašto i ovog 3. maja moramo reći da je teško biti novinar u Srbiji.
U načelu dobra ideja projektnog sufinansiranja u lokalnim samoupravama i ovog Svetskog dana slobode medija ostaje obesmišljena. Umesto da bude vid značajne finansijske podrške u radu medija, sufinansiranje medijskih projekata u opštinama i gradovima postalo je sredstvo nedvosmislenog političkog uticaja na novinare.
Medijima koji su u lošoj finansijskoj situaciji štetu su nanosile i SLAP tužbe, kojima su moćnici od malih medija tražili nerealne odštete.
Ovaj Svetski dan slobode medija obeležavamo iščekujući pravosnažnu presudu za ubistvo vlasnika i urednika „Dnevnog telegrafa“ i „Evropljanina“ Slavka Ćuruvije. Petočlano veće Apelacionog suda dalo je završne reči, a od ishoda suđenja koje traje gotovo devet godina zavisi da li će biti prekinut lanac nekažnjivosti zločina nad novinarima u Srbiji.
U borbi protiv nekažnjivosti zločina nad novimarima obeshrabrujuća je i činjenica da još uvek nije podignuta optužnica protiv ubica dopisnika „Večernjih novosti“ iz Jagodine Milana Pantića.
Međunarodna federacija novinara (IFJ) je 3. juna, na predlog UNS-a, usvojila Rezoluciju kojom se traži efikasan pravosudni postupak i angažovanje srpskog Tužilaštva za organizovani kriminal, kako bi bili kažnjeni nalogodavci i ubice jagodinskog novinara. Tužilaštvo još uvek nije odlučilo hoće li preuzeti nadležnost u istrazi ubistva Milana Pantića.
Još jedan 3. maj prolazi bez novih informacija o okolnostima smrti novinarke „Duge“ Dade Vujasinović iako su prošle gotovo tri decenije od njenog stradanja.
Ipak, u godini između dva Svetska dana slobode medija doneta je i zadovoljavajuća prvostepena presuda zbog ugrožavanja bezbednosti novinara. U ponovljenom postupku za paljenje kuće Milana Jovanovića bivši predsednik Opštine Grocka Dragoljub Simonović, Vladimir Mihailović, Igor Novaković i Aleksandar Marinković prvostepeno su osuđeni na ukupno 17 godina zatvora.
Ovog trećeg maja moramo se osvrnuti i na onemogućavanje novinarskog rada koje je još jedan vid gušenja slobode medija. Dok je Кosovo dobilo viznu liberalizaciju, srpskim novinarima je u godini iza nas zabranjivan ulazak na КiM. Zato se nameće pitanje – Da li je to nagrada za vraćanje srpskih novinara sa granice?
Organizatori konferencija za novinare i sastanaka zvaničnika su više puta građanima na КiM uskraćivali prevod na srpski jezik.
Iako je Evropska federacija novinara, na predlog UNS-a, usvojila dve Rezolucije o ubijenim i kidnapovanim novinarima na Кosovu od 1998. do 2005. godine u kojima se traži formiranje Međunarodne ekspertske komisije koja bi se bavila rasvetljavanjem ovih ubistava i nestanaka, i dalje se ne nazire njeno osnivanje.
UNS zato traži:
-Da nadležni organi efikasno istraže sve pretnje novinarima i medijskim radnicima i da o rezultatima tih istraga redovno obaveštavaju medije i javnost;
-Da se izmeni Кrivični zakonik tako da više oblika napada na novinare bude obuhvaćeno krivičnom odgovornošću;
-Da Tužilaštvo za organizovani kriminal, u skladu sa Rezolucijom koju je na predlog UNS-a donela Međunarodna federacija, preuzme slučaj Milana Pantića;
-Da što pre bude podignuta optužnica za ubistvo novinara Milana Pantića i budu rasvetljene okolnosti smrti novinarke Dade Vujasinović;
-Da se kazne nalogodavci i izvršioci ubistva Slavka Ćuruvije;
-Da se zakonima propiše bolja zaštita od SLAP tužbi;
-Da se obezbedi efikasna institucionalna zaštita novinara od pritisaka nosilaca javnih funkcija, vlasnika medija i drugih moćnika;
-Da se javni novac pravedno raspodeljuje kako bi se očuvao medijski pluralizam i omogućilo kvalitetno informisanje građana;
-Da kosovske institucije i međunarodna uprava na Кosovu hitno formiraju Međunarodnu ekspertsku komisiju radi istraživanja ubistava i kidnapovanja novinara i medijskih radnika na Кosovu od 1998. do 2005. godine; UNS traži da u ovoj komisiji budu i predstavnici novinarskih udruženja.
