Petar Milovanović je u prethodnoj školskoj godini proglašen učenikom generacije Osnovne škole „Jastrebački partizani“ u Merošini.
Ovu laskavu titulu obezbedile su mu sve same petice u đačkoj knjižici, ali su tome u velikoj meri doprinela i takmičenja na kojima je učestvovao i nagrade koje je na njima osvjao. Kaže da se ponosi time što je izabran za najboljeg među najboljima, a posebno što se našao i sa najboljim učenicima Nišavskog okruga na dodeli priznanja u Svetosavskom domu u Nišu kada mu je na postignutom uspehu čestitao i vladika niški Arasenije.
Zvanje učenik generacije je opredelilo i nastavak njegovog školovanja. Upisao je renomiranu nišku Gimnaziju „Svetozar Marković“ u čijim je sada klupama, a ocenama u dnevniku gde se nižu petica za peticom opravdao je poverenje koje su mu ukazali profesori iz Osnovne škole „Jastrebački partizani“ u Merošini.
Petar Milovanović je iz sela Rožina kod Merošine. Prvi nivo osnovnog obrazovanja je završio u školi u svom radonom selu, a potom je školovanje nastavio u Merošini sa jasnim ciljem koji je imao pred sobom i od kojeg ni sada ne odsutaje, a to je da zavši Gimnaziju i fakultet. Šta će dalje je pitanje na koje trenutno ne može da da precizan odgovor ali je sasvim jasno da je pred njim, sa entuzijazmom koji ima, sa radnim navikama koje je stekao i sa upornošću kojom savladava probleme sa kojima se sreće, svetla budućnost i, kako se nada, ozbiljna karijera.
„Moja velika ljubav su prirodne nauke zato sam se i odlučio da posle osnovne škole upišem Gimnaziju „Svetozar Marković“. Na moju odluku je najviše uticalo to što sam unapred znao da znanje koje sam poneo iz osnovne škole u Merošini mogu da proširim u ovoj školi zahvaljujući profesorkom kadru koji tu radi. Opet, sa druge strane, još uvek nemam jasnu sliku o svojoj budućoj profesiji pa mi četiri godine koje ću provesti u ovoj školi otvaraju mogućnost da još bolje razmislim o tome i u pravom trenutku donesem konačnu odluku“, kaže Petar.
Da mu prirodne nauke idu od ruke pokazao je još kao učenik Osnovne škole „Jastrebački partizani“ u Merošini. U prilog tome ide i podatak da se ovaj maldić iz Rožine kod Merošine takmičio još i iz matematike, fizike, hemije, tehnike i tehnologije, ali i iz ruskog jezika.
„Kao osnovac puno sam se takmičio, posebno od petog do osmog razreda. Najbolji uspeh postigao sam na takmičenju iz hemije gde sam stigao do republičkog takmičenja i dobio šansu da odmerim svoje znanje sa najboljim osnovcima iz Srbije iz ove naučne oblasti. Zadovoljan sam postignutim rezultatom, a još više ljubavlju koja je zahvaljujući takmičenjima rasla prema hemiji. Profesorka hemije iz osnovne škole Marija Radulović me je svojim predavanjima dosta nadahnula kada se radi o predmetu koji je držala, a tu ljubav sada razvija i produbljuje profesorka u gimnaziji Maja Đorđević. Već me je prijavila za takmičenje iz hemije koje se održava u drugom polugodištu i nadam se da neću izneveriti njena očekivanja, a sa nestrpljenjem očekujem da takmičenja počnu“, priča Petar.
Dodaje da je hemija za njega puna iznenađenja. Posebno ga privlače eksperimenti jer su izazovni i puni neočekivano lepih ishoda. Ovaj predmet za Petra otvara mnoge nove mogućnosti, pa, kaže on, nije isključeno da ona postane i njegovo životno zanimanje, ali o tome kada za to dođe vreme.
„Razmišljam i o studijama medicine, ali su još uvek sve karte na stolu kada se radi o izboru fakulteta. Nadam se da će godine koje provedem u gimnaziji konačno definisati moju odluku i da će izbor biti pravi“, dodaje Petar koji je, osim u prirodne nauke zaljubljen i u šah pa svaki slobodni trenutak provodi uz šahovski tablu. I na šahovskom polju postiže dobre rezultate, ali dodaje da mu ova misaona igra ponajviše pomaže da odahne od svakodnevnih školskih obaveza i da malo „odmori sive ćelije“.
Za razliku od mnogih drugova iz škole koji žive u Nišu, Petar svakog dana do Niša putuje.
„Svakog dana ustajem oko šest do pola sedam, uzimam ranac, odlazim na autobusku stanicu i krećem za Niš. Potrebno mi je nekih pola sata da stignem do škole. Ne vidim u tome neku veliku prepreku kada se radi o ispunjavanju obaveza koje imam. Pomislim o tome da to i nije neko dugo putovanje jer da živim, recimo u Beogradu, toliko bi mi trebalo da iz nekog od naselja stignem do škole ako je ona u centru. Za odlazak i povratak iz škole potrebno mi je nekih sat vremena. Dok putujem koristim vreme da u mislima obnovim gradivo koje smo radili u školi tako da vreme provedeno u putu ne smatram izgubljenim“, kaže Petar.
Ovaj mladi gimnazijalac kaže da ne razmišlja puno o budućnosti. Ostavlja da odluku o tome donese život, ali je sasvim siguran da ne beži ni od toga da živi u svom rodnom selu ili Merošini. Život u velikom gradu možda ima svojih prednosti, ali velike mogućnosti donosi i ostanak na kućnom ognjištu ili pak život u manjem mestu poput Merošine.
„Ne žurim sa velikim životnim odlukama. Jednostavno sam takav. Opredeljujem se manje ciljeve koje ispunjavam, a onda podižem lestvicu. Za sada sam na putu ka prvom cilju, da okončam školovanje u srednjoj školi, potom da upišem i završim fakultet koji odaberem, da se zaposlim, a sve ostalo je prepuštam budućnosti“, zaključuje Petar.
* Ovaj tekst nastao je kao deo projekta „TO SAM JA – MEROŠINA“, koji je podržala opština Merošina kroz projektno sufinansiranje medijskih sadržaja u 2022. godini
