Odbornici Skupštine Grada Niša su na 26. sednici usvojili odluku o pridruživanju druge poreske zone prvoj. Doneta je i odluka o utvrđivanju prosečnih cena na osnovu kojih se obračunava porez na imovinu, koja je uvećana za oko 15 odsto.
Prema rečima zamenice načelnika Uprave za finansije, do pripajanja druge zone prvoj je došlo zbog toga što su se prva i druga zona približile po komunalnoj i infrastrukturnoj opremljenosti. To se odnosi na deo oko „Delta Planeta“, i na deo početka Bulevara Nemanjića.
„Mora se gledati kako to izgleda na tržištu, kako se kreću cene vezano za prodaju nekretnina na tržištu, i u tom smislu se formiraju i zone, jer samim tim kako je izgrađen novi centar tako su se i poboljšali uslovi života u tome delu grada za građane. Po novom je spojena prva i druga zona u jednu, taj deo koji će biti prva i druga u jednu, i na osnovu toga centar grada zajedno sa „Delta Planetom“ zajedno sa delom koji se odnosi na ulicu Vojvode Mišića, od Crvenog Pevca do Ureda i prema Nišavi“, izjavila je Nina Ilić, v. d. zamenika načelnika Uprave za finansije
Porez na imovinu se usklađuje sa prosečnim cenama rasta u prometu nekretnina u Nišu, ali ne u toj meri koliko su porasle cene nekretnina za novoizgrađene objekte, jer se kod utvrđivanja prosečnih cena uzima promet i novih i starih objekata.
„Što se tiče cena za utvrđivanje poreza na imovinu one su porasle u proseku oko 15-16 odsto. S tim što bih rekla da kad je u pitanju prva zona i centar grada, što se tiče stanova, oni su negde oko 1.051 evro po kvadratnom metru, a cene novih nekretnina u centru grada se prodaju preko 2.000 evra po kvadratu“, rekla je Nina Ilić, i pojasnila na primeru:
„Recimo, ako je neko plaćao porez za 20 godina star stan na Bulevaru Nemanjića, za 60 kvadratnih metara, oko 7.200 dinara, sada će ga plaćati negde oko 9.000 dinara na godišnjem nivou. To je oko 1.800 dinara godišnje, što je zanemarljivo u odnosu na rast cena u ovoj godini“, zaključila je zamenica načelnika Uprave za finansije.
Miodrag Stanković, odbornik koalicije „Niš moj grad“ navodi da se opozicija zalaže za potpuno oslobađanje poreza na imovinu za domaćinstva.
„Činjenica je da će građani veći porez na imovinu u 2023. godini i to povećanje nije malo. Svaki dinar u ovoj kriznoj situaciji građanima puno znači. Mi, iz opozicije se zalažemo za potpuno oslobađanje poreza na imovinu kada se radi o domaćinstvima, a progresivno oporezivanje svih onih na sledeću nekretninu koju građani imaju. 2012. godine prihod od poreza na imovinu je bio 340 miliona dinara, 2020. je bilo milijardu i 244 miliona a ove godine će verovatno biti milijardu i petsto miliona dinara. Imamo dodatno oporezivanje iz godine u godinu, što govori da oval lokalna vlast živi na grbači naroda“, poručio je Stanković.
Po novim zakonskim odredbama lokalne samouprave su dužne da svake godine na određeni način matematički utvrde po kojim prodajnim cenama su se prodavale nekretnine.
Veliki broj nekretnina u seoskim područjima koje sada pripadaju šestoj i sedmoj zoni, su ispod limita za oporezivanje. Takođe, velike površine poljoprivrednog zemljišta koje su ispod površine jednog hektara su ispod limita za oporezivanje. Preko 11 hiljada objekata je ispod limita za oporezivanje.
