Na starom groblju u Nišu pod Goricom, članice Kola srpskih sestara Niš su i ove godine položile cveće na grob Ljubice Luković, bivše predsednice Glavnog odbora Kola srpskih sestara. U jesen 1903. godine Ljubica se uključuje u rad Kola srpskih sestara, odmah po njegovom osnivanju. Uskoro je postala predsednica Kola i na toj dužnosti je ostala 12 godina sve do smrti 10. februara 1915.godine. Po sopstvenoj želji i želji familije sahranjena je u Nišu.
“Životni put Ljubice Luković, rođene Beograđanke nije slučajno okončan u gradu na Nišavi. Niš je grad njene dece i njenih potomaka”, kaže Ljiljana Stojanović, predsednica Kola srpskih sestara Niš naglašavajući da je Ljubica žena vredna svakog divljenja i jedna je od 13 žena sa prostora negdašnje Jugoslavije dobitnica jednog od nejvećih svetskih priznanja za humanost – medalje Florens Najtingejl koju dodeljuje Međunarodni Crveni krst.
Dolazak ratova višestruko je uvećao angažovanje Kola srpskih sestara na čelu sa Ljubicom Luković.
“Organizovala je kurseve za 1000 bolničarki i spiskove uručivala Vojnom ministarstvu”, dodaje Ljiljana Stojanović. “Otvorene su čajdžinice na svim većim železničkim stanicama , a bolničarke su odlazile na front sa rubljem, lekovima i ostalim potrebštinama”.
U najvećoj niškoj bolnici kod Ćele kule, Ljubica Luković sa svojim sestrama deli sudbinu lečenja i negovanja na hiljade ranjenika iz Kolubarske i Cerske bitke: „tada je do izražaja došlo srpsko milosrđe, koje smo poznavali od poslednjeg Balkanskog rata“, pisala je poznati švajcarski publicista i pisac, Katarina Klara Šturceneger, koja je kao dobrovoljna bolničarka švajcarskog Crvenog krsta, boravila je u Srbiji, od 1912. do 1916. godine i svoja iskustva opisala u pet knjiga.
Srbiju pogađa nova nevolja, tifus. U Valjevu je izbio tifus i proširio se širom Srbije, po gradovima, selima, po bolnicama. Bilo je teško zaustaviti užasnu nesreću.
“Januara 1915. godine Ljubica po najvećoj hladnoći odlazi u Valjevsku bolnicu u kojoj vladaju tifus i smrt. Pred kraj januara napisala je poslednje pismo prijateljici iz Kola Delfi Ivanić. Pisala se da se oseća umornom i da joj je zima. To je, valjda, prvi put u životu da se požalila. Iz postelje se nije podigla”, priča Ljiljana Stojanović, predsednica Kola srpskih sestara Niš koje sa puno ljubavi neguje sećanje na lik i delo žene koja je bila jedna od suosnivačica Kola i njegova predsednica.
Članice Kola srpskih sestara Niš, svake godine odaju pomen Ljubici Luković i njenom saputniku, đeneralu Stevanu Lukoviću, koji počiva pored nje.