Naslovna Društvo Pesma „Niška Banja“ od Tokija do Milvokija

Pesma „Niška Banja“ od Tokija do Milvokija

0
Hor sa Aljaske peva Nišku Banju

Nema načina da neko ostane ravnodušan kada čuje pesmu „Niška Banja topla voda“. Uz zvuke ove pesme ili ćete da cupkate ili ćete da ustanete i da zaigrade jer njen ritam jednostavno ponese onoh ko je sluša. Da je pesma vanserijska pokazalo je to što se sve češće može  čuti i van granica zemlje u kojoj je nastala.

Popularna je u mnogim zemljama za izvođače i horove, ne samo u Evropi već i u dalekim zemljama poput Amerike ili Japana, a izvodi se u različitim obradama. 

Crkveni hor

U Americi je izvodi hor sa Univerziteta u Arkanzasu. Zvuči dobro i dok je peva Hor Bečkih dečaka, a odskora je dobila i svoju rok obradu u izvođenju sastava „Piramidos“ iz Tokija. Inače, pesmu izvodi i jedan ženski hor sa Novog Zelanda, Hor dečaka iz Džordžije,  Ženski hor iz Ontarija, Crkveni hor iz Milvokija. Robi Lakatos čuveni mađarski violinista, romskog porekla, poznat pa zanimljivim izvođenjima džez i klasične muzike, u svom stilu je obradio i ovu našu pesmu. Da sve bude još zanimljivije ima i svoju obradu za violinu, a u sred Pariza ju je publici odstvirao Nemanja Radulović, mag sa violinom koji je, igrom slučaja ili ne, rođen u Nišu i tu proveo svoje detinjstvo.

Niška Banja topla voda je i tema u holivudskim filmovima. I što je posebno zanimljivo svi je izvode na srpskom jeziku. Tako je pesma Niška Banja topla voda porušila sve barijere, prešla sve granice i utopila se u svaki kulturni milje.

Tako je Niška Banja topla  voda postala izuzetno moćna, a dobri poznavaoci  muzike kažu da je tome doprineo njen specifičan ritam koji je razigran i pozitivan,  jednostavnost izbođenja i moć da se lako otpeva.

Pesma je, kažu, napisana 1927. godine, a autor muzike i stihova je nekadašnji glumac Narodnog pozorišta u Nišu Dušan Cvetković.

Pesma govori o blagodetima banjske vode koje pruža Niška Banja. Omiljena je širom niškog kraja, te je uobičajna prilika da se čuje na proslavama.

Nezvanična je himna festvala vina, Dana vina i meraka, koji se održava svake godine u Banji na Dan svetog Trifuna, zaštitnika vinograda i vinara.

Pesma ima više verzija, od kojih su dve najpoznatije. Jedna od te dve verzije je delom na srpskom a delom na romskom jezku. Poznati izvođač ove pesme je Olivera Katarina.

POSTAVI ODGOVOR

Molimo vas unesite vaš komentar
Molimo vas unesite vaše ime ovde