Bolji položaj radnika u javnom sektoru, ali ne i u privatnom i u privredi je ono što je postignuto u prethodnih pet godina, zalaganja Saveza samostalnih sindikata Srbije. Iz ovog sindikata kažu da je napravljen veliki pomak kada je u pitanju minimalna cena rada, ali da to još uvek nije dovoljno. Cilj u narednih pet godina biće podizanje minimlne zarade na nivo minimalne potrošačke korpe.
„ Ovaj period od prethodnih pet godina bio je izuzetno težak i imao je velike prelome za sve zaposlene. Imali smo period kada je država smannjila zarade od 10 procenata u javnom sektoru, to je pratilo i smanjenje penzija, zabranjena je zabrana prijema radne snege, ali smo uspeli da taj period prevaziđemo, uspeli smo da se izborimo da plate budu dosta veće nego što je bilo ranije, minimalnu zaradu smo povećali za četiri godine za 42,4 odsto i uspeli smo da nametnemo jedan cilj, a to je da minimalna zarada ide u pravcu toga da dostigne vrednost minimalne potrošačke korpe“, kaže Ljubisav Orbović, predsednik Samostalnog sindikata Srbije koji je u Nišu prisustvovao izbornoj sednici Sindikata.
„Sada ulazimo u novi petogodišnji period 2020/25, a ono što je značajno je da smo i mi i država postavili određene ciljeve za ovaj period. I sam predsednik države je kazao da je cilj ovog pedogodišnjeg perioda je da prosečna plata na kraju 2025.godine bude 900 evra. Uloga sindikata u svemu ovome je vrlo značajna. Naše je da to pratimo, da insistiramo na tome da se to ispunjava“, dodao je Orbović i dodaje:
„Minimalna cena rada je podignuta, ali ne onoliko koliko smo tražili i nije bio dogovor da se u ovoj godini dostigne taj nivo, ali za razliku od ranijih godina rast je mnogo veći nego što je do sada bio“.
On dodaje da nije zadovoljan položajem radnika.
„Plate su vrlo niske pogotovo u realnom sektoru gde je čak i zabrinjavajući nivo niskih plata, ali je evidentno da se poboljšavaju uslovi rada i nadam se da neće doći do nekih ozbiljnijih kriza. Jedan od suštinskih problema je i u tome da nema potpisanih kolektivnih ugovora u realnom sektoru na nivou grana i to je ispred nas u narednom periodu“.
Svakako da je ovaj preiod od pet godina iza nas bio jako težak za zaposlene u Srbiji, posebno za zaposlene u Nišu i na jugu zemlje, istakla je Olivera Bobić, predsednik Samostalnog sindikata Niša.
„U ovaj period smo ušli sa izmenjenim Zakonom o radu sa kojim se nismo slagali i, nažalost, nismo uspeli da sprečimo izmene zakona, to je period koji je pratila velika nezapsolenost, niske zarade, uništena privreda i desetkovani sindikati u realnom sketoru tako da su ti ljudi u kompanijama koje su počele da se otvaraju ostali prepušteni sami sebi bez ikakve zaštite“, kazala je Bobić.
„U javnom sektoru koji je u našem članstvu ostao stabilan dosta smo uradili za zaposlene. Potpisali smo kolektivne ugovore u svakoj ustanovi, potpisali smo kolektivni ugovor na nivou grada za zaposlene u komunalnom sektoru, nemamo više sporova, rešen je i problem prevoza. Nažalost, sindikati su realnom sektoru, u privredi, su desetkovani. Za zaposlene gotovo ništa nismo uspeli da izdejstvujemo, a najviše što smo mogli to je, zajedno sa inspekcijom rada, da izdejstvujemo da im se raedovno isplaćuju minimalne zarade“.
Ona dodaje da su u nekim stranim kompanijama imali, kada se radi o formiranju sindikata, gotovo incidentne situacije.
„Neki ljudi su zbog pokušaja da formiraju sindikat dobili otkaz. Još se uvek vode sudski sporovi da te ljude vratimo na posao“, naglasila je Bobić.
U narednom periodu moramo da radimo na formiranju sindikata u realnom sektoru jer „bez industrijskog radnika nema sindikata“, nema ozbiljnih akcija i bez jakog industrijskog sindikata sindikalni pokret ne može da se nada nekim svetlijim godinama, istakla je Olivera Bobić.
