Učenici osmog razreda OŠ ,,Bubanjski heroji“ iz Niša, imali su priliku da učestvuju u radionici uoči 75. godišnjice rasformiravanja logora na Crvenom krstu uz stručno predavanje kustosa Ivane Gruden Milentijević, učenici su nakon radionice obišli stalnu postavku Logora. Saznali su sve o logoru, podneli su svaki detalj priče koju su čuli, ali nisu mogli da sakriju uzbiđenje i bol koja im je prostrujala kroz telo kada su se našli u samicama u kojima su neki logaraši boravili.
“Najjači utisak na učenike ostavio je odeljak u potkrovlju zgrade logora gde su bile samice, gde su Nemci pojedine logoraše stavljali u samice u kojima je pod bio pokriven bodljikavom žicom. Logoraši su tu mogli samo da stoje i nikako nisu mogli da spavaju. Nedostatak sna ih je vrlo često dovodio do ludila. Ovaj prizor bio je vrlo potresan za učenike, nije im bilo svejedno kada su videli samice uske i bez prozora sa bodljikavom žicom na podu”, priča Đorđe Bojanić, prosfesor istorije u OŠ “Bubanjski heroji”.
Učenici su saznali detalje o logoru i šta se sve dešavalo kroz taj surovi period i da je 14.septembra 1944. streljana poslednja grupa logoraša i zvanično rasformiran logor, zbog čega je logor rasformiran baš ovog datuma i šta se tog dana događalo, naglašava profesor istorije, Đorđe Bojanić.
Grupu učenika i nastavnika dočekao je viši kustos Nebojša Ozimić, prijem je bio u projekcionoj sali Memorijalnog kompleksa odakle se krenulo sa predavanjem, radionicom i obilaskom.
“Naša škola praktikuje ovakvu vrstu ambijentalne nastave sa mesta gde se događaj odvijao jer su to lekcije koje oni najduže pamte”, kaže Đorđe Bojanić.
Ovom prilikom učenici su naučili sve i o samom logoru.
“Logor se nalazio na periferiji grada, u neposrednoj blizini Fabrike duvana i Železničke stanice Crveni krst, pa je i sam logor nezvanično po njoj nazvan logor na Crvenom krstu. Glavna logorska zgrada sa pomoćnim objektima podignuta je 1930.godine i do rata je služila kao vojni magacin. Tu svoju funkciju zadržala je do septembarskih dana 1941.godine kada su je Nemci opljačkali i adaptirali za koncentracioni logor. Logor se tokom rata stalno punio i praznio. Bilo je dana kada je bilo preko 1 500 ljudi u njemu”, pričaju đaci.
Prema nepotpunim podacima, jer je okupator uništio sav kompromitujući materijal, kroz logor je tokom rata prošlo oko 35 000 ljudi, od kojih je oko 12 000 streljano na Bubnju kraj Niša.
“Prva namena logora je bila da ovde bude istražni zatvor za neprijatelje režima, komuniste, taoce, Jevreje. Debruara 1942. godine ovde se desilo veliko bekstvo,koje je predvodio Branko Bjegović, kada je uspelo da se izvuče 100 zatvorenika. Kao posledica, Nemci su maltretirali i na kraju ubili oko 40 preostalih zatvorenika, a posle ovog događaja, logor “Crveni krst” postaje logor smrti”, prenosi Đorđe Bojanić.
