Džez je muzika koja podiže duh. Živa muzika u klubovima San Franciska pre 60 godina je spajala bele i crne ljude, pomagala im da lakše podnesu svakodnevicu. Da ne svirate dobar džez koji podiže dug znali ste kada bi crni ljudi prestali da dolaze u klubove i da vas slušaju. Oni ne vole da slušaju hladnu muziku. Oni vele da osete to što slušaju, kaže Lari, Lazar, Vučković koji je jedan od najaktivnijih džezera mada je već zagazio u devetu deceniju života.
To se na prvi pogled ne bi reklo jer je vedrog duha, nasmejan, sa puno humora govori o svemu, a kroz smeh kaže da ga je džez podmladio. Lazar je džezer naše gore list koji već decenijama živi i radi u Americi, ali još dobro govori srpski jezik pa se i novinarima na komferenciji za medije na Nišvil džez festival obratio na srpskom ubacujući tu i tamo po neku englesku frazu što je postalo deo njegovog imidža.
Lari je na Nišvilu dobio nagradu za životno delo i presrećan je zbog toga. Kaže drago mu je da su upravo u Srbiji u Nišu dobio nagradu. Nagrada je za životno delo, ali ovaj istakmuti džezer ima još puno planova pred sobom.
“ Imao sam veliku sreću da sviram sa velikim ljudima iz celog sveta, i zato mi je drago što je priznanje stiglo baš iz moje zemlje. Tokom karijere koristio sam motive iz našeg bogatog muzičkog nasleđa. Napisao sam „Lazino kolo“ i „Belgrejd bluz“. Srećan sam što su danas u Sjedinjenim Državama sve popularniji ti etno-zvuci, jer su oni autentični i neponovljivi”, priča Lari.
Priseća se i vremena kada je morao da napusti svoju domovinu sa porodicom i krene put Amerike. Imao je samo 14 godina, ali sa sa ove distance sada može se raći da je upravo ta odluka njegove porodice bila presudna za njega i njegov život. Za Ameriku su otišli posle Drugog svetskog rata kao emigranti. Porodica je napustila Kotor, jer je njegov otac, kao industrijalac, bio na meti komunista. Lari je dobio novu adresu u San Francisku, čini se, opet ne slučajno jer je to grad u kome se svirao džez. Tu je i čuo prve zvuke džeza i to mu je promenilo život.
“Još u Kotoru sam počeo da učim da sviram klavir, ali klasičnu muziku. Međutim, kada sam čuo džez rekao sam sebi, da to je to. U to doba San Francisko je imao oko 30 džez klubova. To je neverovatno. Sada u gradu nema nijednog džez klub, ali ima festivala, tako da džez živi”, objašnjava Lari.
Lari Vučković u San Francisku ima i „svoj dan“ jer je, 8. decembar, kada je rođen, proglašen je Danom Larija Vučkovića. Nastupao je i snimao sa legendarnim džez muzičarima poput Kliforda Džordana, Dekstera Gordona, Duška Gojkovića, Filija Džoa Džonsa, Orneta Kolmana, Čarlija Hejdena, Tonija Beneta, Bobija Mekferina, Slajda Hemptona, Toma Harela… Bio je omiljeni pratilac legendarnog Džona Hendriksa, koji je sa „lakoćom glasovno improvizovao sola u maniru najboljih bi-bap instrumentalista poput Čarlija Parkera ili Dizija Gilespija, i koji će ostati upamćen i kao autor tekstova za mnoge (prvobitno) instrumentalne džez standarde“.
Sa Hendriksom, Lari Vučković je nastupao na koncertima i festivalima širom sveta i objavio dva zajednička albuma. Na jednom od nastupa sreo je i svog menadžera Aleksandra Živkovića, osnivača Beogradskog džez festivala, i od tada su nerazdvojni.
„Nišvil“ je najbolji autentični festival u Srbiji. Zato zahvaljujem Ivanu Blagojeviću, koji daje energiju da dovede ljude, i istrajava već 25 godina u tome”, ističe Vučković, koji je svojevremeno i sam nastupao na „Nišvilu“. Sada mu je pripavku u ovom gradu njegov osećaj za humor izbija na površinu.
„Vegeterijanc sam, ali sam u Nišu priznao sebi da nisam tako strog vegetarijanac, jer teško je to biti pored roštilja. Vratila su mi se sećanja na kuhinju moje majke”, Larijevo je hrabro priznanje .
