Gradski portal – 12.06.2017
Jedan od najistaknutijih muzičkih instrumenata u većini orkestara je klarinet. Važnost ovog instrumenta i značaj klarinetiste ogleda se u tome što može da odsvira kako najmračnije, tihe pa i dramatične, tako i vesele tonove. Napravljen je po ugledu na drevni starogrčki i egipatski instrument šalmaj. Savremeni klarinet nastao je krajem XVI veka kada je nemački izraditelj drvenih gudačkih instrumenata Johan Kristof Dener rešio da unapredi srednjovekovni instrument i udahne mu novi život. Koliko je klarinet bio značajan instrument za istoriju muzike govori i podatak da je ovaj instrument naročito cenio i koristio Mocart, te da je u XVIII veku postao jedan od najvažnijih instrumenata u klasičnom orkestarskom sastavu. Pored toga što je jedan od najvažnijih instrumenata u simfonijskom orkestru, muzička kreativnost na ovom instrumentu može se iskazati i u solo varijanti. Profesori klarineta često kažu da je ovaj muzički instrument jako teško svirati jer zahteva znatan plućni kapacitet, s obzirom na to da je potrebno zadržati veliku količinu vazduha. Iako je veoma zahtevno svirati klarinet, a još zahtevnije postati virtuoz klarineta, ne znači da je i nemoguće, jer snaga volje, posvećenost i ljubav prema onome što radimo nam često daje i nadljudsku snagu, a ljubav prema klarinetu definitivno i povećava plućni kapacitet.
Dečak koji je sa samo pet godina počeo da svira klarinet, a do svoje devete godine uspeo da osvoji Svetosavsku plaketu kao jedan od najuspešnijih mladih klarinetista u Srbiji je Andrija Jašarević. Učenik trećeg razreda Osnovne muzičke škole “Vladimir Đorđević” iz Aleksinca, dobitnik nagrade opštine Aleksinac i višestruki pobednik na brojnim republičkim takmičenjima u sviranju klarineta. Ljubav prema ovom instrument počeo je da gaji još u najranijem dobu dečaštva jer, kako kaže, potiče iz muzičke porodice.
O tome kako izgledaju Andrijine pripreme za jedno muzičko takmičenje, šta najviše voli da svira, koliko sati dnevno je neophodno vežbati, hoće li jednog dana osnovati svoj muzički orkestar, kao i da li planira da školovanje nastavi u Srbiji, čitajte u redovima koji slede.
Učestvovao si na mnogim republičkim takmičenjima. Koliko nagrada si do sad osvojio, a koja ti jeposebno draga, ukoliko možeš da izdvojiš neku?
Osvojio sam dvanaest prvih nagrada. Od toga četiri laureata. Posebno mi je draga prva nagrada koja je bila republička, na kome sam dobio od člana žirija klarinet na poklon.
Kako izgledaju pripreme za jedno takmičenje? Koliko sati dnevnog vežbanja je potrebno?
Dnevno vežbam po tri sata. Pripreme za takmičenje su naporn, ali ja to volim.
Pored toga što sviraš u orkestru aleksinačke muzičke škole„Vladimir Đorđević“ , jesi li angažovan u još nekom orkestru?
Nisam angažovan, ali ako mi se padne prilika rado ću je prihvatiti jer volim da sviram u društvu.
Jesi li razmišljao o tome da jednog dana osnuješ svoj orkestar?
Da, jesam, ali to kasnije tek. O tom potom.
Koliko je zahtevno svirati klarinet?
Dosta je zahtevno jer ima dosta odricanja. Teško je svirati klarinet zato što morate da imate dosta kapaciteta vazduha da bi mogli da svirate taj instrument. Važna je tehnika disanja i tehnika ruku.
Šta najviše voliš da sviraš?
Volim najviše da sviram džez muziku.
Koji ti je omiljeni bend, orkestar, kompozitor ili izvođač?
Omiljen mi je kompozitor Radivoj Lazić koji komponuje za klarinet. Najčešće sviram njegove kompozicije, a što se tiče orkestra, omiljen mi je vojni orkestar Stanislav Binički.
Na pitanje hoće li školovanje nastaviti u Srbiji ili možda planira da se doškoluje u inostranstvu, Andrija odgovara: Planiram da završim srednju školu u Beogradu i fakultet isto. Smatram da je škola u Beogradu odlična.
Andrijino klarinetsko umeće možete pogledati na sledećem linku:
Projekat: „To sam ja“ –
Autor reportaže: Milan Dojčinović
Ovaj projekat se realizuje uz finansijsku podršku opštine Aleksinac kroz projektno finansiranje za 2017. godinu.
