Predsednik Gradskog odbora SPS-a u Nišu Igor Novaković je u selu Sićevu predstavio program podsticanja i oživljavanja vinogradarske proizvodnje po kojoj je sićevački kraj od davnina prepoznatljiv. On je naveo da je neophodno ukrupnjavanje zemljišta i zagarantovana cena otkupa, ne samo grožđa, već i ostalih poljoprivrednih proizvoda.
Igor Novaković je prvo pojasnio da se u programu ne koristi pojam „seljak“, koji je po njemu pežorativan i rogobatan, već će oni koristiti termine farmer ili rančer. Što će, prema njegovim rečima, doneti i kulturološku promenu u poimanju važnosti seljaka kod ljudi, koji su „othranili Srbiju i tokom sankcija“, kaže Novaković.
Niški SPS od Vlade Republike Srbije traži izmenu agrarne i zemljišne politike. Novaković smatra da je „preko noći“ moguće izmeniti zakone. Neophodno je samo da se neko bavi sistemom, ocenjuje on.
„Država može na nekoliko načina da reši probleme. Može da otkupljuje zemljište po pristojnim cenama od ljudi koji se bave poljoprivrednom, a zauzvrat da im da pristojnu penziju. Može da se vrši ukrupnjavanje kroz zadruge. Zadruge su nekada bile način ukrupnjavanja, zadruge su nažalost nestale. Uvozni proizvodi su praktično došli nekoliko puta jeftiniji, nego što su naši proizvodi“, kaže Igor Novaković.
Prvi čovek niških Socijalista dodaje da je zemljište na jugu Srbije drugačije od onog u Vojvodini, pa su parcele manje u brdsko-planinskom predelu. On ocenjuje i da je veliki problem što neki imaju dosta nepotrebne mehanizacije, za male parcele.
„Ako u Americi jedan bračni par obrađuje 20.000 hektara sa jednim „džon dir“ traktorom, koji je potpuno automatizovan, od toga je samo trošak gorivo za traktor, od toga može pristojno da se živi. A ovde imate na tri i po hektara tri traktora i imate starosnu strukturu od 65 godina. oni nemaju gde da parkiraju, a ne da obrađuju zemlju. Moramo da menjamo tu agrarnu politiku. Da ukrupnjavamo zemljište, da država mora da se bavi time, rentabilno bi bilo negde najmanje 250 hektara jedno domaćinstvo“, nastavlja predsednik niškog SPS-a.
Sićevački kraj je bio nadaleko poznat po vinu širom bivše Jugoslavije. Danas je mnogo manje zasada pod vinogradom, a meštani smatraju da je najveći problem nedostatak sigurnog otkupa, koji se vršio preko zadruga.
„Mi kao politička organizacija nemamo namere da stvaramo zadruge. One su udruženje građana, mi samo možemo da stvorimo okvir u kome ćemo stimulisati zadruge i njihov rad, garantovati otkupne cene za tačno određene vrste proizvoda, kako oni znali šta tačno da proizvode naredne godine, ali i narednih deset godina. Da bismo mi to preko veletržnice, koje imamo u planu, mogli da plasiramo, što na domaćem, što na inostranom tržištu“, zaključuje Novaković.
Dobrivoje Đorđević, poljoprivrednik iz Sićeva, koji proizvodi vino i šljive ocenjuje da je u selu sve više mladih, jer nemaju garantovani otkup po garantovanoj ceni.
„Krivac za to je nedostatak zadruga, zadruga je bila glavni nosilac. Ja koji proizvodim vino i grožđe nisam razmišljao o tome ko će da kupi, uvek je bilo kupca. Oni koji nisu imali podrume kao mi, oni uopšte nisu više ulazili u vinograde, jer nisu imali gde će to da skladište i plasiraju. Niko ništa ne preduzima“, nezadovoljan je Dobrivoje i dodao da je otkupna cena šljiva od 25 dinara smešna.
