Naslovna Društvo Intervju sa Danicom Crnogorčević ,,ikona“ srpskih litija u Crnoj Gori

Intervju sa Danicom Crnogorčević ,,ikona“ srpskih litija u Crnoj Gori

0
PODELI
Danica Crnogorčevićhttpswww.youtube.comwatchv=8nJ4hAXjh34

Izvođač rodoljubivih i crkvenih pesama, ona je i svojevrsno zaštitno lice srpstva u Crnoj Gori. Nema sumnje jedna od najznačajnijih muzičkih umetnica na našim prostorima u poslednjih nekoliko godina.

Intervju vodi: Đorđe Bojanić, glavni urednik sajta Srpska istorija

Bojanić: Poštovana Danice, trenutno prolazite kroz golgotu od strane dela ljudi u Crnoj Gori koji mrze sve što podseća na srpstvo i Srbiju, zbog vaše pesme ,,Oj, junaštva svijetla zoro”, tačnije stihova ,,Jedina si za slobodu ti ostala srpskom rodu”. Kakva histerija je zahvatila one što ne znaju sopstvenu istoriji, kako vi to vidite?

Crnogorčević: Pomaže Bog svim čitaocima portala Srpska istorija. Pa ja ne bih nazvala Golgota. Golgota je samo hipotetički, ali nije ovo zapravo ništa toliko strašno. Napadi su bili i ranije. Žao mi je zbog toga što ne živimo u civilizovanoj sredini gdje je sasvim normalno pjevati rodoljubive pjesme o svojoj istoriji, gdje kroz tradicionalne i narodne pjesme, kao što je to upravo pomenuta, nailazimo na otpor od strane ne samo državnih vlastodržaca, nego čak i od strane manjeg broja naroda. Ali eto, nadam se da ćemo shvatiti da to nije ništa strašno, da ako je to svuda normalno, u svim ostalim državama, kulturama zašto to ne bi bilo normalno i kod nas? U suštini uopšte nisu u pitanju stihovi ovi koje ste naveli, ,,Jedina si za slobodu ti ostala srpskom rodu“. Njima zapravo smeta čitava ta pjesma, himna, odnosno sve reči iz pesme ,,Oj, junaštva svijetla zoro“, gdje se pominje i Kosovo i Obilići, koji su usko vezani sa istorijom Crne Gore, na svaki mogući način. Takođe poznato je da je pesma nastala 1863. i 1884. godine i svesni su da ne mogu menjati neke arhivske dokaze i da ne mogu praviti falsifikate kao što su to radili sa Njegošem i sa određenim delovima Gorskog vijenca. Ova pjesma, “Oj junaštva”, koju ja izvodim posljednjih deset godina, i nikome nikada nije smetala, eto, sad je zasmetala. Idemo dalje, neću prestati da je pevam zato što je zasmetala nekome. Smatram da to ne bi trebalo da bude neka prepreka jer to je dug prema našim precima i amanet koji treba da čuvamo i prenesemo na mlađe generacije na kojima svijet ostaje.

Bojanić: Dokle se stiglo sa pretnjama?

Crnogorčević: Uvek će biti loših i dobrih komentara. Ja bih se osvrnula samo na one dobre i uvek naglašavam da meni konstantno stižu poruke od muslimana, od Hrvata, od Albanaca, od ljudi koji su različite veroispovesti, opet naše komšije, reči hvale i bukvalno podrške, time samo pokazuju da narod na Balkanu ima veliko srce, i svi možemo kucati kao jedno srce i pjevati sve pjesme u miru i ljubavi, da zakopamo ratne sekire jer će nam svima biti bolje. Da poštujemo tuđu istoriju, a isto tako i oni našu, da svaka pesma može od ugrije svačije srce. Na mom repertoaru se trudim da uvijek ima mnogo tradicionalnih ili duhovnih pesama i drugih naroda, koji žive na prostoru Balkana i sigurna sam da i oni pronalaze pesme za sebe, a posebno repertoar duhovnih pesama. To bih generalno izdvojila kao nešto što me prati od malena još prije osnovne škole i to je nešto što uvijek plasiram kao prvo i osnovno, to su bogomoljačke i duhovne pjesme, kao i one ozbiljnije, samo što za sada nisam studijski objavljivala javno ništa, ali smatram da ta duhovna prava muzika se peva u Crkvi na liturgijama i na večernjim Bogosluženjima i prazničnim Bogosluženjima. I to je nešto što meni konkretno najviše ugrije srce. To je nešto zbog čega ja i pevam, a nakon toga dolazi sve ostalo, sve ove ostale pesme o našem narodu, o veri, tradiciji, ljubavi među narodom i ljubavi, zapravo i poštovanju prema našim precima i istoriji.

Bojanić: Šta imate da kažete ljudima koji vas vole, podržavaju, slušaju i pevaju vaše pesme, koje slušaju i poštuju i ljudi drugih veroispovesti?

Crnogorčević: Blagodarnost, ogromnu zahvalnost što mi iz dana u dan daju veliku ljubav, kroz suze i smijeh i radost na njihovim licima koje viđam na koncertima. Zahvaljujem im se što i svoju dječicu uče pravim vrijednostima na taj način. A nadam se da će svi oni malo više istražiti i naučiti o svojim precima i svetiteljima koje spominjem u pesmama, o dinastijama našim koje su vladale našom zemljom. Dakle, da se okrenu malo više ispovijedanju vjere, kulture i istorije. Da ne treba samo da budemo srčani na koncertima, nego prije svega srčani i predani u molitvi prema Gospodu.

Bojanić: Kada planirate gostovanje u Nišu? Publika u Nišu jedva čeka da vas vidi?

Crnogorčević: Nažalost, za sada nemam poziv da gostujem u Nišu. Imala sam pre dve godine poziv za pravoslavnu Novu godinu, ali taj dolazak se nije dogodio zato što je tada vladao dobro poznati “virus”. Ali, eto, nadam se da će ubrzo grad Niš nešto organizovati i da ću biti opet pozvana, jer zaista mi stiže mnogo poruka od ljudi iz Niša, da bi voleli da se održi koncert u njihovom gradu. I naravno ne samo što bi oni voleli, nego što bih i ja volela. Takođe, jednom sam gostovala u Nišu kad je bio derbi Partizan-Zvezda i tada sam osetila zaista, nekako po prvi put su navijači dva kluba bili ujedinjeni sa jednom pesmom i zajedno su pevali. U suštini, to je i poruka koju treba svi da šaljemo da uvek treba smo da budemo braća i sestre, bez obzira na to za koga navijamo, niti da nas takve prizemne stvari razdvajaju. Dakle, na kraju Bog je jedan i to je nešto što treba uvek da svedočimo na svakom mestu, pa eto, čak i na utakmici.

Priredila: Srpska istorija

POSTAVI ODGOVOR

Molimo vas unesite vaš komentar
Molimo vas unesite vaše ime ovde