Naslovna Društvo Božićna poslanica Srpske pravoslavne crkve

Božićna poslanica Srpske pravoslavne crkve

0
PODELI
Božićna poslanica foto; SPC

Srpska Pravoslavna Crkva svojoj duhovnoj deci o Božiću 2022. godine.

PORFIRIJE

po milosti Božjoj pravoslavni Arhiepiskop pećki, Mitropolit beogradsko-karlovački i Patrijarh srpski, sa svim arhijerejima Srpske Pravoslavne Crkve – sveštenstvu, monaštvu i svim sinovima i kćerima naše svete Crkve: blagodat, milost i mir od Boga Oca, i Gospoda našega Isusa Hrista, i Duha Svetoga, uz sveradosni božićni pozdrav:

MIR BOŽJI – HRISTOS SE RODI!

…Rodi nam se Dete, Sin nam se dade,
kojemu je vlast na ramenu i ime će mu biti:
Divni, Savetnik, Bog silni,
Otac večni, Knez mira
 (Is 2, 14).

Draga naša deco duhovna,

Radujmo se na ovaj veliki i divni praznik Rođenja Gospoda, Boga i Spasa našeg Isusa Hrista, kojim se ostvarilo spasenje sveta i čoveka! Pridružimo se anđelima pevajući: „Slava na visini Bogu i na zemlji mir, među ljudima dobra volja!” (Lk 2, 14)! Zraci slave Gospodnje su nam otkrili pećinu koja je svetu postala istočnik Puta, Istine i Života! Veselimo se sa svekolikom tvorevinom kličući pesmu novu, jer je Veliki i veoma Hvaljeni, nad svima Gospod, postao maleno Dete! Likujmo i, poput pastirâ u onoj svetlozarnoj noći, svetlijoj od dana, prigrlimo Onoga Koji je savio nebesa u jasle! Praznujmo i, sledujući mudracima sa Istoka, neustrašivo propovedajmo blistajuću Zvezdu koja je odagnala tamu smrti i privela nas večnoj Svetlosti i večnome Smislu!

Tajna Božića sadržana je u beskrajnom smirenju Prevečnoga Koji se rodio kao Detence i dozvolio da ga dodirnemo, a umalo, po svezloj zamisli Irodovoj, i povredimo. No, ne mareći za ljudske slabosti, Sin Božji očekuje našu ljubav i omogućuje nam da Ga zagrlimo. Tako smo o Božiću pozvani da budemo sudeonici Njegovog odrastanja u ovome svetu kako bismo uzrasli u meru rasta punoće Hristove (Ef 4, 13). U ovoj bogočovečanskoj sprezi mi usvajamo jevanđelske vrline, večne vrednosti koje Sin Božji Sobom donosi na zemlju.

Živeći po zapovestima Gospodnjim, u okrilju svete Crkve, mi počinjemo da gledamo Njegovim očima, dišemo Njegovim plućima i mislimo Njegovim umom. Na taj način postepeno usvajamo um Hristov, jevanđelski etos, večne vrednosti, postajući preporođeni ljudi, građani Carstva Nebeskog i ukućani Doma Božjega.

Braćo i sestre, ako se opredelimo da budemo oblikovani Tajnom ljubavi i smirenja, projavljenom u Događaju Rođenja Hristova, preobraziće se i sve oko nas. Ako nam merilo svih vrednosti postane Božansko Čedo Koje povijeno leži u jaslama, začućemo isti onaj ukrepljujući glas anđela koji je u prvoj božićnoj noći utešio pastire: „Ne bojte se! Jer vam, evo, javljam radost veliku koja će biti svemu narodu. Jer vam se danas rodi Spas, koji je Hristos Gospod” (Lk 2, 10 – 12). Ovo večno i neprolazno anđelsko ohrabrenje svojom blagodatnom porukom i silom pretvara stradalni i nemirima rasparčani svet u mesto božićnog mira i radosti. Da bi taj darovani nam mir postao delatan u naše vreme i u našem životu, mi se za to moramo svojski potruditi, moramo ga ne samo prihvatiti nego i učiniti suštinskim sadržajem našeg života.

Bratoubilački i razorni ratovi, koji i danas širom planete Zemlje seju smrt, pokazuju da pravi mir nije prosto odsustvo oružanog sukoba već plod samopregorne žrtve koju je među ljudima zasejao i Svojim Očovečenjem zapečatio Sam Gospod. Mir Božji nam se otkriva u bogočovečanskoj Ličnosti Hristovoj, kuca na vrata naše slobode i poziva nas da ga uvedemo u svoje domove i škole, na svoja radna mesta, u skrovišta, rovove, živote. Poziva nas da se pridružimo svima koji sa nama dele isti, večni, sveti i nepromenjivi etos ili sistem vrednosti – ono što volimo i što jesmo, ono u što verujemo i što znamo. Tada ćemo i u svojim bližnjima prepoznati Bogomladenca i moći da i njih darujemo zlatom životne radosti, smirnom iskrene ljubavi i tamjanom istinskog smirenja.

Draga deco duhovna, Rođenje Hristovo je oduvek i od svih poštovano i kao porodični praznik, praznik domaćeg ognjišta i njegove topline. Zato je pogrešno da se na Badnje veče, u predvečerje radosnog Praznika, ne dočekuje Bogomladenac, Koji je predvečni Bog i Dete nas radi rođeno, u domaćoj atmosferi koja preko badnjaka, rasute slame i svega ostaloga podseća na skromnu pećinu u kojoj je On, Najsmireniji među smirenima, rođen, povijen i u najobičnije jasle položen, i da se umesto toga po ulicama i trgovima slavi na polupaganski način u polupijanoj atmosferi.

Kao što su moćnici onoga vremena proganjali i želeli da unište Bogomladenca, tako i njihovi današnji naslednici dižu glas protiv porodice, utemeljene u hrišćanskim vrednostima. Odgovor Crkve na ovu javnu i trajnu agresiju ne može biti drugačiji do jevanđelski, apostolski i božićni. To znači da Crkva neodstupno stoji na svojim večnim i nepromenjivim uverenjima, čuvajući granice Zakona kako je blagoizvoleo Bog, ne namećući svoje vrednosti nikome, ali, istovremeno, ne odstupajući od njih ni za jotu. Nijednu ličnost pod nebeskim svodom mi ne izvodimo na svoj, ljudski sud, niti bacamo duhovno kamenje na one koji ne dele našu veru, ali odlučno odbijamo da bilo čiji slobodni, ali pogrešni izbor izjednačimo sa našom slobodom i odgovornošću koja je prati.

Da bi, u duboko ranjenom društvu, deca mogla da se odupru poplavi pozivâ na nasilje u školama, na društvenim mrežama, na stadionima i u sportskim halama, treba da budu odgajana u zdravom porodičnom okruženju, oblikovana ljubavlju, a ne mržnjom i agresivnošću. Pojavu nasilnog i destruktivnog ponašanja u našim školama prate i već pomenuta nedopustiva nastojanja da se čitavom prosvetnom i obrazovnom sistemu, od vrtića do univerziteta, nametnu učenja, ideologije, prakse i običaji potpuno oprečni hrišćanskom etičkom kodeksu i bogougodnom životu ne samo nas pravoslavnih Srba nego i svih sa kojima delimo životni prostor.

U danima božićne radosti, mira i porodične topline u našim su molitvama i oni među kojima bukti ratni oganj, a najpre jednoverna braća i sestre iz Ukrajine i Rusije. Sa tugom gledamo na ratne sukobe i žrtve, u čemu, javno ili tajno, učestvuju razni akteri. Posledice tragičnog bratoubilačkog rusko-ukrajinskog sukoba, podsticanog svakodnevno spolja, strašne su, a ratni požar, kao nikada do sada, preti celom svetu. Zbog toga se sa posebno usrdnom molitvom obraćamo Bogomladencu Hristu, a iskrenim bratskim pozivom svim neposrednim i posrednim učesnicima rata, da pronađu u sebi snage, kako bi prestalo stradanje, izbeglice se vratile u svoje gradove i sela, obnovili se njihovi domovi, a mir se vratio u područja zahvaćena ratnim požarom.

Od polovine ove godine i u našoj zavetnoj rodnoj zemlji, na Kosovu i u Metohiji, vekovni komšiluk postavlja ultimatume, provocira, sprovodi teror i neprekidno preti preostalim, nezaštićenim Srbima progonom i zulumom, uz zloslutno ćutanje ili, čini nam se, prećutnu podršku pojedinih moćnih država. Podsećamo sve nadležne činioce na to da i za Srbe na Kosovu i Metohiji treba da važe univerzalna ljudska prava i slobode kakve imaju Albanci i svi ljudi na svetu. Lična bezbednost, sigurnost imovine i sloboda kretanja pripadaju svima podjednako i kao takva moraju da budu neprikosnovena.

Klanjajući se Roždestvu Hristovom, molimo se da u nama, ali i u svima sa kojima delimo prostor i vreme života i u svim narodima sveta zavladaju ljubav, razumevanje i božićna dobra volja i mir koji prevazilazi svaki um (Flp 4, 7). Prazničnom radošću Roždestva pokretani, sa naročitom arhipastirskom brigom i odgovornošću poručujemo svim našim saplemenicima,
braći i sestrama, pravoslavnim Srbima, gde god živeli, da je Majka Crkva uvek uz njih i da ih poziva da budu budni za slušanje i vršenje Jevanđelja Hristovog, a kroz to pripravni da blagu vest mira i ljubavi neućutno objavljuju svakom čoveku i celom svetu.

Čestitajući vam Božić i Novu 2023. godinu dobrote Gospodnje, želimo vam svako istinsko dobro i neotuđivu radost od Bogodeteta Hrista, uz sveradosni božićni pozdrav:

Mir Božji – Hristos se rodi!

Dano u Patrijaršiji srpskoj u Beogradu,
o Božiću 2022. godine

Vaši molitvenici pred Bogomladencem Hristom:

Arhiepiskop pećki, Mitropolit beogradsko-karlovački i Patrijarh srpski PORFIRIJE
Mitropolit dabrobosanski HRIZOSTOM
Mitropolit crnogorsko-primorski JOANIKIJE
Episkop sremski VASILIJE
Episkop banjalučki JEFREM
Episkop budimski LUKIJAN
Episkop banatski NIKANOR
Episkop novogračaničko-srednjezapadnoamerički LONGIN
Episkop kanadski MITROFAN
Episkop bački IRINEJ
Episkop britansko-skandinavski DOSITEJ
Episkop žički JUSTIN
Episkop vranjski PAHOMIJE
Episkop šumadijski JOVAN
Episkop braničevski IGNjATIJE
Episkop zvorničko-tuzlanski FOTIJE
Episkop mileševski ATANASIJE
Episkop diseldorfski i nemački GRIGORIJE
Episkop raško-prizrenski TEODOSIJE
Episkop zapadnoamerički MAKSIM
Episkop gornjokarlovački GERASIM
Episkop istočnoamerički IRINEJ
Episkop kruševački DAVID
Episkop slavonski JOVAN
Episkop austrijsko-švajcarski ANDREJ
Episkop bihaćko-petrovački SERGIJE
Episkop timočki ILARION
Episkop niški ARSENIJE
Episkop buenosajreski i južno-centralnoamerički KIRILO
Episkop Mitropolije australijsko-novozelandske SILUAN
Episkop dalmatinski NIKODIM
Episkop osečko-poljski i baranjski HERUVIM
Episkop valjevski ISIHIJE
Episkop budimljansko-nikšićki METODIJE
Episkop zahumsko-hercegovački DIMITRIJE
Episkop šabački JEROTEJ
Episkop zapadnoevropski JUSTIN
Vikarni Episkop moravički ANTONIJE
Vikarni Episkop remezijanski STEFAN
Vikarni Episkop mohački DAMASKIN
Vikarni Episkop marčanski SAVA
Vikarni Episkop humski JOVAN
Vikarni Episkop hvostanski ALEKSEJ
Vikarni Episkop novobrdski ILARION
Vikarni Episkop jegarski NEKTARIJE
Vikarni Episkop lipljanski DOSITEJ
Vikarni Episkop toplički PETAR

OHRIDSKA ARHIEPISKOPIJA:

Arhiepiskop ohridski i Mitropolit skopski JOVAN
Episkop pološko-kumanovski JOAKIM
Episkop bregalnički MARKO
Vikarni Episkop stobijski DAVID

POSTAVI ODGOVOR

Molimo vas unesite vaš komentar
Molimo vas unesite vaše ime ovde