Naslovna ŠTO da ne KAŽEM ŠTO DA NE KAŽEM – ROBINJE LEPOTE

ŠTO DA NE KAŽEM – ROBINJE LEPOTE

0
PODELI

“Lepota je relativna stvar”, kaže stara izreka. A i “prolazna je”, sledi dodatak. Ma vraga, bilo nekad, danas poimanje lepote poprimilo drugačije dimenzije. Lepota je postala imperativ, a i nije prolazna. Možeš da je zarobiš u vremenu I čuvaš. Važno je da postoji, na ovakav, ili onakav način.

Žena je danas postala robinja lepote. Ma ko te pita koju si školu završila, koliko znanja nosiš u glavi, šta sve možeš i umeš da uradiš, koliko si komunikativna i elokventna…….i da ne nabrajam više. Sve to okači mačku o rep ukoliko nisi lepa, po standardima današnje lepote.

Da, današnja lepota ima standarde. Ona ne prihvata nedostatke i različitost. O unutrašnjoj lepoti bića da i ne govorim. Kakva, bre, unutrašnja lepota, čemu ona služi. Devojkama ispunjeni CV-i, ispunjeni kavlitetom mislim, ništa ne znače ukoliko ih poslodavac ne pogleda, ne proceni i oceni i ne presudi je li ona po njegovim merilima i čemu može sve da posluži. Shodno tome neke devojke”umeju” da se lepo unovče, a druge ostanu neprimećene i nesnađene, ponajviše ratzočarane i nesrećne.

Žena danas postaje robinja lepote. Njen život se svodi na trud da postane i ostane lepa. Otuda one silne plastične operacije od para prikupljenih bogzna kako, otuda i nastojanja da u svakom trenutku izgleda ko da je krenula na doček Nove godine, otuda očajnička želja da se po svaku cenu bude lep, za ostalo ko te pita. A i ne pita te.

Ovih dana su se feministkinje francuskog udruženja “Usudite se na feminizam” žestoko pobunile zbog organizovanja izbora za mis. Čak su i tužbu podnele. Lično baš mnogo i ne mirišem feministkinje, ne dopadaju mi se u mnogočemu, ali ovo mi se je dopalo. Dopalo mi se zbog toga što su digle glas protiv izlaganja nagih ženskih tela, kao da su roba za prodaju.

Kao da su predmet seksističkog zadovoljavanja tuđih nastranih želja i potreba,kao da su predmeti koje treba izabrati na polici na kojoj se nalazi mnogo sličnih predmeta. Ali lepih, to je jedino važno.

U pomenutom udruženju, koje se bori za ženska prava, našli su pravni način kako da se obračunaju sa organizatorima i produkcijskom kućom takmičenja za mis. Podneli su tužbu Sudu rada, ističući da je učestvovanje na ovom konkursu rad kao i svaki drugi. U pitanju je šou sa velikim ekonomskim ulogom i zaradom. Samo prošle godine, televizijsku emisiju koja je prenosila izbor za mis gledalo je njih 8,6 miliona. A to je veliki biznis, u kojem su, po takvoj logici, svi učesnici – radnici.

Prema mišljenju tužitelja, žene se koriste da bi se proizveo izuzetno isplativ audio-vizuelni program, uz istovremeno kršenje zakona o radu. A za radnike postoje pravila kojima se zabranjuje bilo kakav kriterijum vezan za običaje, godine, porodičnu situaciju ili fizički izgled, dok se na konkursu za mis traži da kandidatkinje nemaju tetovažu ili da se ne goje. Udruženje je podnelo tužbu i zato što se zahteva da devojke budu visoke najmanje 1,70, da budu reprezentativne u lepoti i neudate. Za svaki drugi posao ovakav oglas bi, kažu, bio diskriminatorski.

Ovo je samo jedan, a ja bih imala mnogo primera u kojima je žena diskriminisana. Ukoliko nije lepa, naravno. I što je najgore žena se odmalena, još kao devojčica, uči da bude lepa. Pa se i za decu organizuju ovakvi izbori za mis. Pa ta ista deca budu mnogo srećna, ako ih neko odabere.

Epa, da vam kažem. Ne mora niko nikada da vas ovako odabere, i da na ovakav način budete lepe. Tužan je i jadan ovakav put do sreće. Zato što ćete, drage moje, kad tad prestati da budete lepe. Prirodni zakoni to diktiraju, a prirodu nikada niko nije pobedio. I šta onda?

27. septembar

POSTAVI ODGOVOR

Molimo vas unesite vaš komentar
Molimo vas unesite vaše ime ovde