Naslovna ŠTO da ne KAŽEM ŠTO DA NE KAŽEM – MOĆ INFORMACIJA

ŠTO DA NE KAŽEM – MOĆ INFORMACIJA

79
0
PODELI

Još koja reč o društvenim mrežama i njihovoj ulozi u informisanju, bolje rečeno ispiranju mozgova građana……nije na odmet. Ovoga puta o tviteru, koji se masovno koristi i među građanima, ali i među onima koji sebe smatraju važnim likovima u društvu, hoću reći političarima. Sve što im se dogodi, “šibnu” odmah na tviter, a građani informaciju progutaju na suvo, bez vode. More, vode oni i rasprave preko tvitera, ne pitaj kako i kakve sadržine.

Tviter je, tvrde neki, važan izvor informacija i za novinare.

Može biti, ali i ne mora da bidne…..što bi rekao naš narod. Novinarima, društvene mreže daju slobodu, koju njihov medij, ograničen određenim konceptom i uređivačkom politikom, ipak isključuje. Što je tačno. Tamo možeš da pišeš šta hoćeš, kako hoćeš, i postigneš ono što želiš. Milina. Nema šefova, nema urednika, direktora ili vlasnika medija da te usmerava i da te ograničava, ne možeš da budeš kažnjen ili dobiješ otkaz ako si zabrljao, ali zato možeš da lupetaš do iznemoglosti i nazad. Možeš da lažeš (ako ti se laže), možeš tendenciozno da pišeš ( ako ti je to potrebno), možeš da budeš nepismen ( jer te pismeni neće proveravati)…….milina bato, demokratija i novinarska sloboda, do anarhije.

Možda si ti novinar, pa se iz gore navedenih razloga, oglašavaš na tviteru. A možda i nisi novinar, ali si na tviteru to postao samoproglašenjem. Potpišeš se kao novinar, i kraj priče. A gde je pečat? Pa ne treba ovde pečat, niko ne proverava, bitno je da se ti svojim pisanijama dopadneš širokim narodnim masama i da podilazeš njihovom ukusu. Ima, bre, da te preko noći proglase najboljim novinarom, i novinarsku nagradu ćeš da dobiješ, ako treba.

Šalu na stranu, da se ja malo uozbiljim. Ne šalim se kad kažem da su društvene mreže u potpunosti promenile novinarstvo, na dobar, ali i loš način jer su neke osnovne postulate novinarstva gurnule u drugi plan.

Bacile su u kantu za đubre novinarske arhetipove, izvore, proveru, preciznost, tačnost i potpunost. U borbi da se bude prvi, u borbi za klikove, a kroz klikove i u borbi za reklame, ode novinarstvo ko da ga nikada nije ni bilo.. …..A u borbi za publiku, ide se u senzacionalizam i u neke stvari koje blage veze nemaju sa novinarstvom. Al ko te pita? Jel si napisao? Napisao si. Jel to neko čita? Čita, kako da ne čita…..i oduševljava se, i lajkuje, i komentariše, i širi priču……i na kraju se ne zna ni ko je prvi počeo, ni gde se stiglo, niti šta je pisac hteo da kaže.

E, sad. To nipošto ne znači da je sve na društvenim mrežama laž i senzacionalizam. Taman posla i daleko bilo. Ima sjajnih tekstova, iz kojih može – ne samo da se dobije informacija – već i nešto da se nauči. Ali treba znati koji su i od koga su.

U novinarstvu, kao i u svim ostalim profesijama, postoje ljudi kojima može da se veruje, i oni koji zloupotrebljavaju svoje mesto u drustvu i profesiji. Poverenje se teško stiče, a lako gubi, to korisnici društvenih mreža, koji misle svojom glavom, odlično znaju. Da bi se verovalo društvenim mrežama, mora se verovati onome ko se na njima pojavljuje. Njujork Tajmsu se, recimo, veruje. Publika ih plaća da bi ih čitala na društvenim mrežama. I to je u redu.

Na žalost, društvene mreže su kod nas još uvek u povoju. Ne umemo da ih koristimo, pa to ti je. A volimo da čitamo, još više da se komentarima uplićemo u sve – i što znamo, i što ne znamo. I što je najgore da sve to danima posle toga prepričavamo, praveći događaj ni od čega. Pa tako “tetka Ružina informacija” dobija na značaju, ko da je pisao neko za Pulicerovu nagradu.

O rečniku koji se koristi na društvenim mrežama i slobodnom izražavanju ne bih ovoga puta. Posebna je to tema. Još nismo stigli do tog časa.

A neću ni o političarima, koji se sami oglašavaju preko tvitera da saopšte vest, na način na koji žele da je saopšte i sa ciljem koji hoće da postignu. A kada se na tviteru oglasi, recimo Tramp, pa se u svom dobro poznatom maniru „slatko nalupa”,

a pri tom ga čita ceo svet, onaj svet čija je sudbina u rukama tog gospodina……ne pitaj kakve su posledice sluđivanja velikog broja ljudi na čitavoj planeti. To je tek treća tema, na koju ja mogu samo…..eto tako …..da elaboriram bez vajde i u prazno.

Jer ja imam samo vas koji ćete razumeti ili ne razumeti, šta je pisac hteo da kaže. Mnogi imaju čitav svet, i tviter u rukama…..pa ti sad vidi kakva je moć informacije.

1.jun

 

POSTAVI ODGOVOR

Molimo vas unesite vaš komentar
Molimo vas unesite vaše ime ovde