Naslovna ŠTO da ne KAŽEM ŠTO DA NE KAŽEM – SLABI IGRAČI ZA MEGDAN

ŠTO DA NE KAŽEM – SLABI IGRAČI ZA MEGDAN

45
0
PODELI

Korona, kao tema, nestade preko noći i ustupi mesto politici, omiljenoj temi u srpskom narodu. Prosto smo je se uželeli u međuvremenu. A elemenata za priču, koliko voliš. Izbori sami po sebi, kada god se događali, imaju visoku poziciju u dešavanjima na ovim prostorima, a sada – sada imaju centralno mesto.

Zašto? Zato što su se prilike promenile i zato što igrači nisu isti, kao na svim dosadašnjim izborima. A i mnogo toga više nije isto, uključujući i međunarodnu zajednicu koju baš nešto i nije briga za izbore u Srbiji, osim što povremeno prokomentariše neku pojavu, izazvana sugestijama koje dolaze iz naše zemlje.

Hoće u bojkot, neće u bojkot, kako će u bojkot – još uvek neodgonetnuta pitanja srpske opozicije u situaciji kada se izbori približavaju munjevitom brzinom.

Politički analitičar Cvijetin Milivojević ocenio je u Novom danu da je “Takozvana bojkot opozicija bila u stanju kliničke smrti do prošle nedelje kada je Boško Obradović, slučajno, počeo štrajk glađu. Jedino rešenje je bilo da se iz tog pasivnog i kilavog bojkota uđe u nešto konkretno”, kaže Milivojević.

Kako je rekao, “ako je akt milosrđa predsednika pomeranje izbora za neko normalnije vreme, zašto ga opozicija ne bi pozdravila”.

“Akt milosrđa”, po svemu sudeći, neće uslediti jer predsednik izbore ne namerava više da odlaže pošto, kako kaže, ne želi da krši Ustav, a opozicija tvrdi da baš ne odlažući ih, krši Ustav.

U svakom slučaju, po rečima predsednika Srbije, izbori mogu biti odloženi samo u slučaju da se, ne daj Bože, epidemija ponovo razbukta.

“Svrha pregovora je da se dođe do kompromisa. Ako je maksimalni zahtev “bojkot opozicije” odlaganje izbora 6 do 9 meseci, formiranje tehničke vlade, hajde da vidimo šta je mera kompromisa, ako se do te vrste dijaloga dođe”, kaže politički analitičar Milivojević.

Nećemo videti šta je “mera kompromisa” jer srpski predsednik naglašava da je pokušao da razgovara sa opozicijom u više navrata, ali nije išlo jer opozicija samo glumi želju za dijalogom.

Ima li Srbija u ovom trenutku pravu opoziciju, pitanje je svih pitanja? Milivojević kaže, da se u Srbiji “konačno mora znati šta je prava opozicija, šta konstruktivna, a šta je instant opozicija koja se pravi samo za izbore”.

U jednoj stvari smo saglasni. Nije više isto kao pre.

“‘Nisu iste stvari kao pre, šta sad je bolje? Sad su demokratskiji uslovi? To su besmislene priče, svima nama je jasno da se najveći deo političara u Srbiji bavi politikom da bi došao do neke vrste moći prečicom ili do novca. Prema tome, ta obrazloženja ‘šta će biti kada prođe 21. jun, ostaćete vanparlamentarna, od čega ćete da živite’, pa niste valjda živeli od politike, ja se grozim kad čujem to, valjda se politikom bave ostvareni ljudi koji imaju karijere i van politike”, kaže Milivojević.

I lepo kaže, ali narod se ne upušta u takva kazivanja, narod se povodi za pričama, ponašanjima, i uslovno rečeno hrabrosti pojedinaca da se suprostave vlasti, kako to čini Boško Obradović, višednevim štrajkom glađu.

Sami ne bi glaldovali, ali podržavaju Boška u gladovanju. Upravo na tom mestu nije isto kao pre. Narod je, u protestima protiv Miloševića, masovno podržao opoziciju, iz sebi znanih razloga i povoda. Ovaj današnji narod ne podržava opoziciju, kroz ulaganje sebe. Ali želi da mu opozicija donese bolji život. I narod smatra da je dobro što Boško gladuje. Čisto licemerje. Ili, pak, ne postoji više narod koji je na strani opozicije, jer smatra da Vučić dobro radi. I ta opcija je u igri, samo niko neće da je spomene. Taman posla da neko prevali preko usana da Vučić dobro radi. Razapeće ga ko Hrista.

Predsednik Srbije je rekao da ne želi da sluša zahteve za odlaganje izbora zbog opasnosti od zaraze od istih ljudi koji su u vreme pandemije i policijskog časa organizovali proteste ispred zgrade Predsedništva i na Vračaru.

“Računaju da bi korona mogla da pokvari izbore, jer će u septembru da postignu ne znam kakvo čudo. A kada su se okupljali ispred Predsedništva i na Vračaru, u vreme policijskog časa, tada nisu govorili da je to opasnost. A zasmetao im je – i meni je – skup drugačije političke orijentacije na kojem je bilo nešto više ljudi”, rekao je on.

Prema njegovim rečima, Ustav i zakoni su jasni i oni određuju kada se održavaju izbori.

“Izbori već kasne dva ili tri meseca. Mi smo već prešli sve dozvoljene rokove. Ne razumem kako neko misli da ponovo odložimo izbore. U Hrvatskoj čak idu na prevremene izbore, a održavaju ih skoro u isto vreme kada i mi”, rekao je on.

Izbora će dakle biti 21 juna, gladovao Boško pred Skupštinom ili ne. Slab je argument izgladneli Boško, makar mu namere bile

i najpoštenije i najbolje, za odlaganje izbora koji su državna stvar. I bez ozbiljne pomoći opozicionih drugara koji povremeno dovikuju nešto u znak podrške, analiziraju i kritikuju, ničim ne dokazujući da su igrači koji mogu da izađu na megdan. Sada, ili kroz šest meseci.

19.maj

POSTAVI ODGOVOR

Molimo vas unesite vaš komentar
Molimo vas unesite vaše ime ovde