Naslovna ŠTO da ne KAŽEM ŠTO DA NE KAŽEM – SMUČILA MI SE 100 EVRA

ŠTO DA NE KAŽEM – SMUČILA MI SE 100 EVRA

77
0
PODELI

“Hitno saopštenje Vlade Srbije: Ovih 18 stvari građani moraju da znaju u vezi sa isplatom pomoći od 100 evra.”

Pošto je tako hitno i urgentno kao novinar, a i kao čovek koji želi 100 evra, hitno i urgentno otvaram tekst kako bih pročitala šta ima novo u vezi sa tih famoznih 100 evra i šta se to u međuvremenu dogodilo, a što ja ne znam.

I saznam NIŠTA. Sve isto, ponovljeno bezbroj puta na razne načine sa po par novih,ubačenih reči u tekst. Začinjenih, naravno, pokojom intrigantnom rečenicom koja ti privuče pažnju, posebno ako ti je stalo da ničim izazvano dobiješ 100 evra.

Dakle, tih 100 evra su mi se definitivno smučila. I ljutim se na Vučića što se, uopšte, upuštao u ovu priču sa dobrom namerom da obraduje građane kojima je novac potreban, ne računajući pri tom da iza ćoška čuče zlonamernici, koji jedva čekaju da svaku reč izokrenu naopačke, i da iza svake reči pronađu pozadinu. Sve to začinjeno sumnjom dovodi do raspredanja i širenja priče o 100 evra do beskonačnosti, i nazad. Šta je trebalo Vučiću “da stvalja zdrave prste između vrata” i nudi pomoć nezahvalnicima, koji bi se – i 1000 evra da je ponudio – ponašali isto.

Prvo sumnja u realizaciju izgovorenog, pa onda izrugivanje na račun sume, sledi “dilemisanje” oko toga hoće- neće, pa kada je “davalac para”, odnosno država otklonila sve sumnje, onda se ušlo u verbalne manipulacije i akrobacije. Uz ogromnu novinarsku pomoć i podršku, kako bi sve izgledalo što zamršenije i intrigantnijei kako bi taj, što daje novac, na kraju balade ipak bio kriv zbog nečega.

Ne razumem, stvarno ne razumem mnoge od nas. I često se pitam – odakle crpemo toliku količinu mržnje i gneva i kako nam ne dosadi, kako se ne umorimo i stanemo na trenutak da predahnemo. Je li nam u genetskom kodu da nekoga mrzimo i da bez mržnje ne možemo da živimo, ili nam je mržnja naprosto postala jedan vid sportskih aktivnosti za razgibavanje moždanih vijuga, koje očigledano je nemaju ništa pametnije, čime bi se bavile.

A tek što ne razumem nezahvalnost, ne pitaj. Jel nas nije sramota, nas malu Srbiju koja je u ovoj situaciji itekako dobro prošla i u kojoj se o građanima i privredi brinulo daleko bolje no u razvijenijim od nas zemljama, zar nas nije sramota da pljujemo ruku koja nas daruje?

Znam da će se mnogi, ovim mojim rečima nasmejati podrugljivo, znam da će me posle njih mrzeti, jer drugo i ne umeju, ali ću svejedno ponoviti : Sram nas bilo. Zato što svaku, iole dobru stvar, pretvaramo u blato, zato što se rugamo svemu postojećem bez pravih argumenata, zato što smo naopaki i do zla Boga “nadrndani” ljudi, koji će jednoga dana pojesti sami sebe.

Svaki normalan čovek se trudi da iz svega izvuče ono što je dobro, pa da to dobro pokuša da uveća i umnoži, samo mi na ovim prostorima od dobra uspešno pravimo loše. I hoćemo da nam bude bolje. Biće, malo sutra, ako ne i malo prekosutra.

Da se vratim ja na onih 100 evra koje će dobiti svi punoletni građani Srbije uz prostu prijavu mejlom ili telefonom od 15 maja do 5 juna. A penzioneri će 100 evra dobiti 15 maja. Dobiće na već otvoreni lični račun, a ako ga nemaju država će im otvoriti namenski. Novac mogu da troše na šta hoće, a mogu i da ga ne uzmu ako ne žele. I to je sve što o tih 100 evra svaki građanin Srbije treba da zna, bez filozofiranja I pravljenja španske serije sa uzbudljivim naslovima.

Što se mene tiče, 100 evra je dobrodošlo. Hvala onome ko se toga setio. A ako neko taj novac ne želi, može da ga uzme (za inat) državi, pa da mi ga pokloni. Nemam ništa protiv. Lepo piše u uputstvima -novac podigneš, pa s njim radiš šta hoćeš. Dakle možeš i da ga pokloniš.

Otvorena molba glalsi: ne objašnjavajte nam više kako ćemo stići do 100 evra. Snaći ćemo se već nekako. Brinite svoje brige, ako ih imate, a očigledno je da ih nemate, pa vam pare iz tih razloga nisu ni potrebne. Samo ućutite, ako ikako možete. Sve ovo strašno ide na živce.

13.maj

POSTAVI ODGOVOR

Molimo vas unesite vaš komentar
Molimo vas unesite vaše ime ovde