Naslovna ŠTO da ne KAŽEM ŠTO DA NE KAŽEM – VRATIO SE BOJKOT

ŠTO DA NE KAŽEM – VRATIO SE BOJKOT

56
0
PODELI

Konačan spisak opozicionih stranaka koje neće učestvovati na izborima 21. juna još je nepoznat. Stranka slobode i pravde se na sednici Predsedništva odlučila za bojkot, a lider Dragan Đilas poručio da posle 50 dana zatvorenih u “životu koji nije život”, ne treba menjati odluke. Dveri se trenutno preispituju, a Narodna stranka najavljuje potvrdu bojkota za ponedeljak.

U toku je masovno testiranje opozicije na bojkot izbora.

Lider Dragan Đilas poručuje “ni laka, ni fenomenalana odluka, ali uveren da će sadašnji bojkot u bližoj budućnosti omogućiti mirnu smenu vlasti.”

“Da je ovo jedna pristojna zemlja, predsednik bi rekao čekaj, stani, hajde da sednemo, da razgovaramo, da pomerimo izbore bar za jesen, pa da vidimo onda u toj situaciji da li neko hoće. Dobili smo izjavu nekih ljudi iz Evropskog parlamenta da nema uslova za brze izbore i mislim da je loše što se to sada ovako uradilo… Ne smatram da će bilo šta u Srbiji da se promeni, da li tamo sedelo 80, 50 ili 20 opozicionih poslanika, pa sedeli su i do sada i šta smo uradili ništa”, kazao je Đilas.

Ako me sećanje ne vara, bilo je poziva predsednika Vučića na razgovor i sedalo se i razgovaralo, doduše iza zatvorenih vrata, ali se razgovaralo. Očigledno je – nije se i dogovorilo. Jer razgovor ne podrazumeva i dogovor. A dogovor nije dogovor bez međusobnog popuštanja i razumevanja. Toga, po svemu sudeći nije bilo. Razgovor zarad dogovora “kako ja kažem i kako ja želim” nema rezultat. Ostaje se na početnoj poziciji.

„Dobili smo izjavu nekih ljudi iz Evropskog parlamenta da nema uslova za izbore” – kaže Đilas. Kojih ljudi? I šta su oni to izjavili? Nalikuje na „rekla mi komšinica juče nešto važno, a komšinica takođe važna – žena mog prijatelja, čiji je prijatelj poslanik”. Prilično neozbiljno od Đilasa, koji je nekada važio za ozbiljnog političara.

Glas za izbore i zajedničku opozicionu “Listu za bojkot” dao je i lider SDS-a Boris Tadić.

“Umesto bojkota samo jednog dana, dana izbora, nastavio bi se bojkot parlamenta svakog dana. Umesto samo bojkota nelegitimnih lažnih izbora tako bojkotujemo i lažni parlament, proistekao iz tih izbora. Time zadržavamo i međunarodnu pregovaračku poziciju i mehanizme za pripremu za predsedničke izbore, koje u suprotnom ne bismo imali”, objašnjava Tadić.

Dakle, misli se unapred. I misli se uvek jednostrano, a od druge strane očekuje razumevanje.

Pa kada ništa, od ucenjivačkih metoda ne upali, onda idemo na silu. Na metode neprimerene civilizovanom društvu. Na nešto, što nikako ne može da urodi plodom. Jer, sila uzrokuje novu silu. A to ne valja.

Neverovatno je kako se u medijima strah od korone i svega što nas je snašlo, preko noći pretvorio u želju za vlašću, politiku bez alternative i borbu do istrebljenja. Kao da do juče nismo svakodnevno brojali novoobolele i umrle, i kao da do juče nismo strahovali za svoje i živote najbližih. Sve to nestade preko noći kao mehur od sapunice i mi se vratismo starim netrpeljivostima i mržnjama, još jačim i nagomilanim u nama u dva meseca ćutanja u “životu koji nije život”, kako reče Đilas.

Kao da nam je taj “život koji nije život” neko silom nametnuo, pa ge krivimo sada i zbog toga.

Nekako se spasismo (ako smo se spasili) od korone, ali od nas samih teško da ćemo. Možda su se neki i promenili, ali neki i nisu i teško da će se ikada u njima nešto okrenuti na bolje. Kada kažem na bolje, ne mislim da ne treba da slede svoje stavove i mišljenja, ali mislim da bi konačno trebalo da uvažavaju i tuđe. Kako stvari stoje – načekaćemo se drugačijeg života u Srbiji. Života u kojem se ljudi menjaju, kako bi mogli i sistem da promene na bolje.

10.maj

POSTAVI ODGOVOR

Molimo vas unesite vaš komentar
Molimo vas unesite vaše ime ovde