Naslovna ŠTO da ne KAŽEM ŠTO DA NE KAŽEM – IGOR JURIĆ I KRIVICA

ŠTO DA NE KAŽEM – IGOR JURIĆ I KRIVICA

118
0
PODELI

Osnivač fondacije “Tijana Jurić” podigaoje ovih dana javnost na noge izjavom da ima dokaze o pet moćnika pedofila.

Dok javnost iščekuje da pedofili o kojima bruje mediji završe iza rešetaka, pravni stručnjaci upozoravaju da bi pod udar suda mogao da dođe i Igor Jurić, koji je obelodanio aferu o zlostavljanju dece. Zato što, izlaskom u javnost, a ne pred tužilaštvo, rizikuje da odgovara za krivično delo neprijavljivanja krivičnog dela, piše Sputnjik.

Pa to je super, i stvarno liči na nas. Igora Jurića treba strpati u zatvor zbog neprijavljivanja krivičnog dela. On dakle skriva pedofile, štiti ih na neki način, samim tim što neće da ih prijavi. Pažnja se od pedofila premešta na Igora Jurića. Ajd malo njime da se narednih dana bavimo. Šta li je on to hteo, šta li je naumio, kome li je želeo da napakosti, kakve su mu namere……..i u krajnjem ko je pa taj Igor Jurić da uznemirava ljude u Srbiji upirući prst u pedofile, posebno ako su ti pedofili „uvaženi pedofili”. Ko mu, uopšte, daje za pravo da se meša u intimu i živote drugih ljudi?

Igor Jurić postaje „sumnjivo lice”. Traže mu se mane, propusti, skrivene namere, u krajnjem i korist koju može da izvuče za sebe. Sve oči će skrenuti od pedofila ka Igoru Juriću. Više nećemo razmišljati o tome može li i nama, koliko sutra, da se dogodi da nam neka pedofilčina otme, maltretira i ubije dete. Mi ćemo razmišljati o tome šta je „pisac hteo da kaže”, odnosno šta je Igor Jurić želeo da postigne objavljujući ovakvu informaciju.

„Nedodirljivi” će se smijuljiti iz nekog svog ćoška hraneći svoju nadmoć našom zavodljivošću i glupošću, kao ljudi. Jer „nedodirljivi” uvek imaju način na koji svoju nedodirljivost mogu da zaštite, i da nam se smeju u brk. Zadovoljni svojim umećem manipulacije širokih narodnih masa.

Pođimo od pretpostavke da sve to, što Igor Jurić govori, u krajnjem nije tačno. Je li on nekoga time povredio, osramotio, stavio na stub srama ili strpao u zatvor? Nije. Prosto je, iz predostrožnosti i želje da se zlo spreči, upozorio na nešto. Jer, ako postoje “uvaženi pedofili”, šta onda možemo da kažemo o “malčanskim berberima” koji su posvuda oko nas? Reći ćemo onda, kada se zlo dogodi, jel tako. I dići ćemo celu zemlju – i miliciju, i vojsku, i narod – da ga uhvatimo. Pa ćemo ga juriti danima, i noćima, pa ćemo na kraju biti heroji koji su ga uhvatili i celokupna priča će se vrteti oko heroja koji su uhvatili zlikovca. Žrtvu ćemo zaboraviti za par dana, kao što smo i Moniku zaboravili, ali žrtva neće zaboraviti te dane u kojima smo svi mi dozvolili da preživljava najgore stvari. Stvari koje će je progoniti dok je živa.

Briga sve nas za to, nas je briga da slučajno ne povredimo “uvažene pedofile” jer smo, bez iznošenja valjanih dokaza, samo ukazali na njihovo postojanje. Ni ime im nismo izgovorili, kao što je izgovarano Monikino ime, čime smo stavili pečat sramote na njen život, koji tek treba da živi.

Ne znam je li se iko zapitao može li jedan Igor Jurić da iskonstruiše laž? Onaj Igor Jurić, koga je zadesila najgora sudbina, koja roditelja može da zadesi. Njemu nije umrlo dete od bolesti, kada čovek obično kaže: Od Boga je. Njemu je dete mučeno i ubijeno zbog nebrige svih nas da ovakve stvari zaustavimo. Od ljudi je, dakle – ne od Boga. Taj i takav Igor Jurić ne može da konstruiše laži. On može samo da strepi, da se boji i da pokuša da učini nešto da sve to zaustavi. Zarad drugih, ne zarad sebe. Uostalom, zar njegova upornost, kao pojedinca, da se izglasa Tijanin zakon ne dokazuje njegovu želju da pomogne svoj deci, koju sutra može zadesiti Tijanina sudbina.

Ajd da ga sad malo povlačimo po medijima, kako bi plaštom prekrili one, koji su možda odavno trebalo da budu iza rešetaka. A ako nisu, niko ih ne sprečava da dokažu da je Igor Jurić kriv zbog uvrede njihove časti.

Uostalom, zašto državne sudske institucije ne reaguju na obelodanjene informacije o jezivim delima protiv dece, koje su već uznemirile javnost? Zašto se o ovim stvarima ne razgovara u tužilaštvu, već u jutarnjim programima beogradskih televizija? Verovatno zato što se neće, iz poznatih razloga. A možda bi trebalo osumnjičiti i voditelje televizija koje pokreću ovu temu, kao saučesnike.

Sve je naopako postavljeno, a toliko je jednostavno i jasno. Samo kada ne bi bilo, još uvek u ovoj zemlji, nedodirljivih i zaštićenih zakonom. Kada svega toga ne bi bilo, možda bi i bilo „ni po babu, ni po stričevima”. Ovako, mnogi imaju svog babu ili strica, pa mogu da se ponašaju kabadahijski i da se igraju životima jadnih ljudi, koji – ukoliko podignu glavu – ispadnu krivci. Pa se niko ne usudjuje ni da diže glavu.

25.Januar

POSTAVI ODGOVOR

Molimo vas unesite vaš komentar
Molimo vas unesite vaše ime ovde