Naslovna Društvo Tri naučnika sa Univerziteta u Nišu među svetskom elitom

Tri naučnika sa Univerziteta u Nišu među svetskom elitom

81
0
PODELI

Grupa istraživača sa Stanford univerziteta predstavila je 12. avgusta 2019. godine u časopisu PLOS Biology rezultate višegodišnjeg istraživačkog projekta u okviru kojeg je izvršena evaluacija blizu sedam miliona svetskih istraživača. Autori rada su, na osnovu citiranosti u 2017. godini, formirali javno dostupnu bazu 100.000 najcitiranijih svetskih istraživača, u kojoj se nalazi 21 naučnik iz Srbije.

Medju njima su i tri naučnika sa Univerziteta u Nišu i to Slaviša Trajković, redovni profesor Gradjevinsko-arhitektonskog fakulteta rangiran kao sedmi, Vlada Veljović, dopisni član SANU, redovni profesor Tehnološkog fakulteta rangiran kao jedanaesti i Bjelaković Goran, redovni profesor Medicinskog fakulteta rangiran kao trinaesti naučnik iz Srbije. 

Slaviša Trajković foto: V.P.

Posebno je značajno istaći da prema ovoj bazi Slaviša Trajković i Vlada Veljković spadaju u jedan procenat najznačajnijih svetskih naučnika medju 6.880.389 rangiranih istraživača.

Profesor Slaviša Trajković, redovni profesor Gradjevinsko-arhitektonskog fakulteta, našao se na listi 100.000 najcitiranijih naučnika sveta. Ovu listu, na osnovu citiranosti u 2017. godini, objavili su istraživači sa Univerziteta Stanford i Elsevier BV kao rezultat višegodišnjeg istraživačkog projekta čiji je osnovni cilj bila evaluacija gotovo sedam miliona svetskih naučnika. Medju 100.000 najcitiranijih naučnika sveta nalazi se 21 naučnik iz Srbije. Profesor Trajković je svrstan u jedan posto najbolje rangiranih naučnika u svetu.

U svetu se evaluacija istraživača koristi kada se odlučuje o dobijanju istraživačkih projekata i unapređenju ili postavljanju profesora. Osnovni pokazatelj vrednosti rada istraživača je broj citata objavljenih radova od strane drugih istraživača. Pored ukupne citiranosti istraživača koristi se i Hiršov h indeks kao jednostavni pokazatelj naučne kompetentnosti. Nova metodologija predstavlja nadgradnju postojeće metodologije i pokušava da otkloni slabosti koje su uočene. 

Predložena metodologija predstavlja važan putokaz akademskoj zajednici u procesu evaluacije istraživača. Očekuje se veliko korišćenje ove metodologije širom sveta, zbog dosad najsveobuhvatnije analize naučnih rezultata, kao i zbog ogromnog ugleda institucije koja stoji iza nje. 

POSTAVI ODGOVOR

Molimo vas unesite vaš komentar
Molimo vas unesite vaše ime ovde