Naslovna Sve vesti Niš ŠTO DA NE KAŽEM – NIJE ON BUDALA…..

ŠTO DA NE KAŽEM – NIJE ON BUDALA…..

110
0
PODELI

Čitam naslov “Opozicioni odbornik izbačen iz zgrade Gradske uprave dok je snimao hodnik”. Odmah mi je bilo jasno da je reč o Srđanu Noniću, odborniku opozicione Niške inicijative, koji mesecima vodi neku svoju ličnu opozicionu borbu. Štrakjuje ispred Gradske kuće, protestvuje na raznoraznim mestima, a sada je u akciji provere zaposlenih u Gradskoj upravi. Kontroliše da li dolaze ili ne dolaze na posao, kada dolaze, kasne li, šta tamo rade……. I tako, dok je pravio sačekušu načelniku Gradske uprave Ljubiši Janjiću, milicija ga je izbacila napolje. Zato što je telefonom snimao hodnik, a snimke posle toga redovno uživo objavljuje na fejsbuk stranici.

“Najpre je službenik pokušao da me fizički izbaci napolje. Pošto sam ja to odbio, pozvao je policiju. Došli su i pretili da će me privesti ukoliko ne obustavim snimanje i podići krivičnu prijavu protiv mene za neovlašćeno snimanje i izbacili iz zgrade. Ja sam im uredno objasnio da su protesti prijavljeni za svaku javnu ustanovu i preduzeće do kraja godine i da sam došao da proverim da li je javni funkcioner na poslu, međutim, nije bilo moguće sarađivati”, objasnio je Nonić.

Razmišljam: Šta bi to moglo Noniću da bude u glavi, koji ga motiv vodi da sve ovo radi, kakav mu je cilj, i razmišlja li uopšte o smislu ili besmislu onoga što čini?

Razumljivi su mi postupci svih opozicionara u nastojanju da prikupe neki poen u svom političkom CV, kako bi došli do kakve takve pozicije kada njihova stranka dođe na vlast. Razumem nošenje flajera, lepljenje plakata, šllihtanje nekim važnim ljudima u stranci po sistemu „evo tu sam, samo da Vas pozdravim”. Razumem i urlanje na ulicama, svađe i prepirke sa protivnicima, čak i mržnju razumem…….jer u ovoj našoj zemlji, u kojoj je teško doći do posla i nešto uraditi od svog života , izbor politike kao sredstva za stizanje do željenog cilja, postalo je sasvim normalno. Ko redovno školovanje i sticanje diplome nekima, koji su zalutali u vremenu, u kojem žive.

Lično poznajem mnogo njih koji su pre desetak godina nosili te flajere Pobedinom, lepili plakate i ljubili skute političarima, a danas su na važnim mestima u gradu sa važnim funkcijama i, što je najtragičnije, sa diplomama privatnih fakulteta u džepu, rame uz rame sa onima koji su gulili klupe državnih, pa nisu imali vremena da nose flajere i lepe plakate. A nisu umeli ni skute da ljube. Neki od njih su i doktori nauka.

Sve njih ja razumem. Kortiste ono što nose u sebi kao potencijal, svoje sposobnosti i znanje. Zato ih razumem i što se grčevito, kao političari na funkcijama, drže svojih fotelja, jer ako im izmaknu……niko su i ništa. Za flajere i plakate prestareli, a između šupljina.

Ne razumem, međutim, Nonića. Koji ga „terač” gura u sve ovo što radi, jer ništa od gore navedenog ne može sam da postigne. Iza sebe nema nikog, ispred sebe ništa. A tera svoje, i ne odustaje.

Mada, ko zna. U svakom normalnom društvu Nonića, kao jedinku, niko ne bi ni primećivao. U našem, u mnogočemu uvrnutom društvu, Nonić se sa svojim akcijama redovno nađe u medijima, i to velikim medijima. Cela Srbija zna za Nonića iz Niša, i njegovu opozicionu borbu. Te stoga, ništa nije besmisleno, kao što na prvi pogled izgleda. Nonić je samo usavršio metodologiju „stizanja do cilja političkim delovanjem”. Razradio politički marketing i koristi ga kao svoj izum.

Nije Nonić budala, budale su oni koji misle da je on budala

22.Oktobar

POSTAVI ODGOVOR

Molimo vas unesite vaš komentar
Molimo vas unesite vaše ime ovde