Naslovna ŠTO da ne KAŽEM ŠTO DA NE KAŽEM – “AKO TREBA, IĆI ĆU I KOD VUČIĆA”

ŠTO DA NE KAŽEM – “AKO TREBA, IĆI ĆU I KOD VUČIĆA”

59
0
PODELI

Predstavnici Inicijative odbranimo reke Stare planine razgovaraće sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem 29 septembra o problemu sa gradnjom mini hidroelektrana.Naime, posle niza protesta, oni su tražili razgovor sa predsednikom i najavili protest ispred Predsednistva, ukoliko takvog razgovora ne bude. Uspeli su, konačno, u svojoj nameri , da se sretnu oči u oči sa predsednikom, kako kažu. I, eto, srešće se. Zahvaljujući svojoj upornosti, ili zahvaljujući predsednikovoj predusretljivosti, kako god. I gotovo sam sigurna da će odande izaći zadovoljni, jer ko god je došao do toga da se s Vučićem sretne oči u oči, nije od njega izašao praznih ruku i nezadovoljan.

Nešto drugo meni pada u oči u ovom, a i u mnogim drugim slučajevima. “Ako treba, ići ću i kod Vučića”, često je izgovarana rečenica, a Vučić je u ovom slučaju sinonim za predsednika države. Kao narod, volimo da preskočimo sve usputne instance i da se odmah nađemo kod predsednika. Ubeđeni da, sve što je ispod njega ne radi posao kako valja, neće da radi posao kako valja, sporo radi posao koji treba da radi. I , naravno, da bacimo krivicu na predsednika za stvari, za koje on uopšte nije kriv.

Kriv je sistem, reći ćete, a Vučić je opet kriv, zato što je sistem loš i što ne funkcioniše kako valja. Delimično tačno, a delimično i nije. Iz prostog razloga što sistem činimo svi mi, koji nešto radimo u ovoj državi. Bilo to nešto važno, ili manje važno. I svaka karika u tom lancu, koja zakaže i

loša je, kvari sistem u celini. Počev od običnog portira, koji vas često nepotrebno zamajava, preko raznih šefčića i šefova, direktora, ministara pa sve do predsednika……..da banalizujem stvari. Zamislite samo koliko je karika u lancu koji se zove sistem, a mi hoćemo da jedan čovek, predsednik države drži na oku sve karike i ispravlja one, koje ne valjaju. Pa da je čarobnjak, to ne bi mogao. Ali, zato bismo mogli mi, sebe da ispravljamo. Da svako od nas posao radi na najbolji mogući način, kao da sve zavisi od njega…..pa kada svi tako rade, teško da će sistem zakazati i teško da ćemo morati da tražimo prijem kod predsednika zbog mnogih, nerešenih problema.

Mini hidroeletrane nisu sitan problem, ali nisu ni nerešiv. I verovatno bi problem mogao da se razreši i bez predsednika države, ali je negde zapelo. Zbog toga što neko u lancu ne radi posao kako valja, ili možda misli da može da “lovi u mutnom” kako je navikao. Baš zbog tog “lova u mutnom” na koji smo navikli i koji mnogima odgovara, sistem u celini ne funkcioniše. A u slučaju mini hidroelektrana sve miriše na “lov u mutnom”. Pa nije ni čudo što su predstavnici Inicijative Odbranimo reke Stare planine rešili da odu do predsednika.

Ovo je, međutim, samo jedan slučaj, a sličnih je koliko voliš. Tako je bilo i sa onima koji su podigli kredite u švajcarcima. Pa su se sreli sa predsednikom, pa je predsednik pomogao da se dođe do rešenja, a onda su se neki od nas oglasili i prozivali predsednika što se meša u posao, koji nije njegov. Što bi rekao naš narod “nit se vodimo, nit se teramo”. I ništa nam ne odgovara, sve bi na lose da okrenemo i krivicu pronađemo u drugima. Kada uspemo da je vidimo i u sebi, tada će sistem profunkcionisati, i tek tada nam neće biti potreban Vučić da s njim razgovaramo i rešavamo problem. Bojim se da smo još uvek daleko od te faze.

12.Septembar

POSTAVI ODGOVOR

Molimo vas unesite vaš komentar
Molimo vas unesite vaše ime ovde