Naslovna ŠTO da ne KAŽEM ŠTO DA NE KAŽEM – NE ČAČKAJ MEČKU

ŠTO DA NE KAŽEM – NE ČAČKAJ MEČKU

79
0
PODELI

Prva odluka nove vlasti bice hapšenje Aleksandra Vučića i svih koji su učestvovali u njegovoj vlasti i to „zbog veleizdaje, organizovanog kriminala i korupcije, kao i organizovanja ubistava neistomišljenika“.

„Da li će biti osudjeni, biće stvar suda, ali nova vlast mora da ih pohapsi da ne pobegnu u Paragvaj ili Kolumbiju“, rekao je Zoran Živković, predsednik Nove stranke u obraćanju novinarima u Skupštini.

Istoga časa me uhvati neopisiva muka. Ne zato što volim Vučića, ili ne volim Živkovića, već zato što mi se vraćaju slike iz prošlosti. Slike u kojima se je Živković „dočepao vlasti“. A dočepao se je vlasti silom i uz „ura“ 2000 te godine. I radio je sve što sada nagoveštava da će raditi, ako na vlast ponovo dođe.

A od toga, šta je njegova vlast u to vreme radila, svim njegovim neistomišljenicima može samo kosa da se digne na glavi. Sve u njegovom okruženju što ga „svim srcem nije ljubilo“, „smaknuto“ je na najgrozniji i najprimitivniji način. Smenjeni su svi direktori (kakvi god bili, dobri ili loši), po vertikali su smenjivani i svi šefovi i šefčići, sve što je mirisalo na SPS bilo je linčovano. Ako treba i čistačice, i čistačice.

Imali su svoje novinare, koji su bili „demokratski“ novinari za razliku od „režimskih“ koji su, usput budi rečeno, takođe dobijali otkaze. Uz prethodno maltretiranje, omalovažavanje, ponižavanje, šikaniranje………dok se do završnog čina, otkaza, ne stigne. A stizalo se, bezuslovno.

Živkovićeva vlast je čistila sve pred sobom, ostavljajući mesta samo za demokrate i demokratske ulizice. I rađala neviđenu mržnju među ljudima, koji su koliko do juče, bili prijatelji.

Napravila je haos u društvu, čije se posledice i dan danas osećaju. I posejala strah među ljude prizivajući svakodnevno lustraciju, i „žal za 6 tim oktobrem“, kada je trebalo sve nepočišćeno, da se počisti. E, ti nepočišćeni su se u njihovoj terminologiji zvali „ostaci starog režima“. I bili su obeleženi ko, daleko bilo, židovi.

Ne govorim o rezultatima jedne i druge vlasti. To mi sada nije tema. Mada bih mogla……bogami nadugačko i naširoko. Govorim o mržnji, koja je najveći ostvareni rezultat demokratske vlasti u ono vreme. Mržnji koju su posejali, i koja se teško može iskoreniti kod pojedinih ljudi.

Zaboravlja predsednik NOVE stranke da je došlo neko NOVO vreme. Možda ne demokratsko po njegovim merilima demokratije, ali vreme drugačije. Vreme u kojem niko ne ostaje bez posla zato što ne pripada vladajućoj stranci, vreme u kojem te niko ne mrzi zato što si drugačijeg mišljenja, vreme u kojem se ljudi ne proteruju, jer nisu naši.

Prva odluka nove vlasti bice hapšenje Aleksandra Vučića i svih koji su učestvovali u njegovoj vlasti i to „zbog veleizdaje, organizovanog kriminala i korupcije, kao i organizovanja ubistava neistomišljenika“, reče Živković, i ostade živ. Hoće li dokazati, to što je rekao? Neće, kao što nikada nije ni dokazao svoje „krupne reči“ izgovorene u javnosti. Kod njega je reč važna, ne i delo i rečima je uspevao da opčini narod i odvede ga tamo, gde nije želeo da ode. Napecao se narod, i platio grešku. Svoju grešku. A na sopstvenim greškama se najbolje uči.

Nekima (na političare mislim) bi stvarno bilo pametnije da se pokriju ušima i ćute. Da ne čačkaju mečku i ne skreću pažnju na sebe, ako su već zaboravljeni. Mogao bi neko i da ih se seti, da ih se dobro seti……..a onda ćemo videti ko će bežati u Paragvaj ili Kolumbiju.

9.Septembar

POSTAVI ODGOVOR

Molimo vas unesite vaš komentar
Molimo vas unesite vaše ime ovde