Naslovna ŠTO da ne KAŽEM ŠTO DA NE KAŽEM – SASTANCI I RASTANCI

ŠTO DA NE KAŽEM – SASTANCI I RASTANCI

47
0
PODELI

Sutra bi vlast i opozicija trebalo da ponovo sednu za isti sto. I da razgovaraju o medijima. Ako Bog da, valjda će sesti. I to je jedino izvesno u priči, pošto im je rastanak uvek najbolniji, jer posle svakog uvek iznova konstatuju kako nisu uspeli da se nađu. I ne samo da nisu uspeli da se nađu, već su se ispogubili više no ikada ranije.

Direktor Fondacije za otvoreno društvo Srbije Milan Antonijević izjavio je da je plan da okrugli sto na kojem učestvuju predstavnici vlasti i opozicije na Fakultetu političkih nauka sutra bude posvećen medijima, a da će naredna dva biti posvećena biračkom spisku i pravu birača da na izborima učestvuju bez pritiska.

On je u intervjuu za Radio-slobodna Evropa ocenio da je poruka predsednika Srbije Aleksandra Vučića “evo vam spiskovi, pišite, dopisujte imena, šta god hoćete i koliko hoćete” neodgovorna i da nipodaštava rad Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu koje želi da se na kvalitetan način bavi biračkim spiskovima.

Šta god da je rekao Vučić, ne bi valjalo, a i da ništa nije rekao, i to ne bi valjalo. Pristup bilo koje strane, sa unapred zauzetim gardom prema drugoj, iskrivljuje pogled na stvari i otvara mogućnost za nerazuman prelom.

Upitan o mogućnosti da Savez za Srbiju ne učestvuje na okruglom stolu, Antonijević je rekao da se otvara izuzetno značajna tema i da je dovoljna motivacija svim političkim strankama da se pojave ako žele ravnopravan politički život i borbu tokom izborne kampanje i ako žele da se mediji urede na drugačiji način.

A šta može da bude motivacija našim političkim strankama? Samo ako im neko obeća da će biti sve onako kako su oni zamislili (o kome god da je reč) i da će biti ispunjeno sve što traže. A to ne biva, i nije moguće.

Dijalog podrazumeva razgovor dve strane, ali razgovor koji će se voditi sa razumevanjem, uz ustupke, međusobnu toleranciju i uvažavanje različitosti u stavovima i pogledu na stvari. Nema toga u političkom životu na ovim našim prostorima, i nikada ga nije ni bilo. Zato nikada nije ni bilo dogovora. Što je u priličnoj meri čudno, jer svi oni – i vlast i opozicija – se kunu da rade u interesu naroda i da, sve što rade, rade zarad građana. Nije moguće da jedan te isti narod ima različite interese i različite potrebe.

Upitan o tvrdnjama da je to kvazidijalog i da koristi samo Vučiću, Antonijević je rekao da je i za vlast i za opoziciju podjednako teško da na takav način sednu i razgovaraju i da misli da u dijalogu “nema mesta za pobednike”, već da pobednici treba da budu građani koji će dobiti uređeni politički život.

Lepo je to Antonijević definisao. U teoriji, razume se. A kako sve izgleda u praksi, ne pitaj. U praksi niko i ne pomišlja na narod, jer da pomisli i na trenutak ne bi se ponašao onako kako se ponaša.

Ako ti pristupaš razgovoru sa političkim protivnikom ispunjen mržnjom prema njemu, nema ništa od razgovora. Svađa je jedino što može da se izrodi iz toga, i još veća mržnja, na žalost.

Lično ne verujem u “normalan”razgovor vlasti i opozicije. Sastaju se samo da bi narodu pokazali kako, eto, imaju volju da se sastanu. Unapred znajući da će žestoko da se rastanu, svako sa svojim argumentima za rastanak. Na žalost, narod – u koji se kunu – ne može da zna zašto je sve to tako.Jer se sakriju, zaključaju, i u tajnosti razgovaraju o njegovoj sudbini. Razgovor o slobodi medija sutra, ako ponovo bude iza zatvorenih vrata, jasno govori o njihovom poimanju slobode.

18.Avgust

POSTAVI ODGOVOR

Molimo vas unesite vaš komentar
Molimo vas unesite vaše ime ovde