Naslovna Kultura Nišville čestita jubilej Bobu Geldofu

Nišville čestita jubilej Bobu Geldofu

18
0
PODELI

Na današnji dan pre 34 godine održan je “Live Aid“ najveći planetarni muzički događaj. Nišville džez festival čestita jubilej inicijatoru i glavnom organizatoru ovog istorijskog projekta Bobu Geldofu, i najavljuje tim povodom večerašnji program ispred Nišville džez muzeja. Posetioci niške tvrđave moći će večeras da od 20 časova ispred Džez muzeja prate kompletan koncertni program Live Aida u kome su učestvovali između ostalih Queen; U2; Bob Dylan; Phill Collins; Crosby, Stills, Nash and Young, Elvis Costello, Boomtown Rats….

Iako je ostvario impresivnu muzičku karijeru i kao član sastava “Boomtown Rats” ali i kao solista, Robert Frederick Zenon Geldof ostaće još dugo upamćen kao umetnik koji je u planetarnim razmerama učinio najviše za promociju ljudskih prava, skrenuo ogromnu pažnju na milione ugroženih u raznim delovima sveta i praktično kao pojedinac uspeo da obezbedi i konkretnu pomoć – možda i veću od  mnogih međunarodnih institucija i organizacija kojima je humanitarni rad glavna aktivnost.

Rođen je 1951. godine u Irskoj, gde je pohađao privatnu katoličku školu, za koju kaže da mu, osim zbog religioznog etosa, nije odgovarala i zato što tamo nije mogao da igra ragbi! Promenio je nekoliko zasposlenja , a onda je početkom sedamdesetih otišao u Kanadu gde je radio kao muzički novinar za čuveni magazin “New Musical Express”. Po povratku u Irsku 1978. godine postaje pevač sastava “Boomtown Rats” koji je, iako nastao u prvim godinama ekspanzije novog talasa i koji mnogi i danas karakterišu kao punk grupu – u muzičkom smislu bio kompleksniji od inicijalnog “prangijanja” punk pionira.

Godine 1978. “Boomtown Rats” (bendu je kumovao sam Geldof koji je iskoristio ime  dečje bande koju je u svojoj autobiografiji pomenuo Woody Guthrie) prvi put stižu do prvog mesta britanske  liste singlova pesmom “Rat Trap”, što nešto kasnije ponavljaju i pesmom “I don`t like Mondays” koja postaje njihov zaštitni znak  do današnjih dana. Godine 1981. Bob Geldof je pozvan da učestvuje na koncertu za “Amnesty International”, što je, pokazaće se, presudno uticalo na njegovo dalje angažovanje, odnosno posadilo seme za buduće aktivnosti. Godine 1984. velika humanitarna katastrofa pogodila je Etiopiju i druge afričke zemlje. Glad i bolesti odneli su na hiljade života, a scene dece koja umiru od gladi  emitovane su na televizijskim stanicama širom sveta. Praktično prvi konkretan potez u cilju obezbeđivanja pomoći bila je pesma “Do they Know it`s Christmas Time” koju su potpisali Bob Geldof i Midge Ure ( lider grupa “Ultravox”, “Visage”…) a u čijem su snimanju učestvovale mnoge zvezde ostrvske pop-rock scene okupljene pod imenom “Band Aid”. Prihod od ovog singla u startu je namenjen kao pomoć ugroženoj deci u Africi.

Iako je u startu Geldof „projektovao“ prihod od 70.000 funti, singl se tokom prvih dvanaest meseci širom sveta prodao u skoro 12 miliona primeraka i zaradio preko 8 miliona funti. Kako se pokazalo bila je to grudva koja je pokrenula možda najveću, a sigurno najlepšu, najhumaniju i najdirljiviju misiju u istoriji čovečanstva. Na „izazov“ iz Evrope veoma brzo su reagovali i sa druge strane strane Atlantika, pa su  najveće američke zvezde okupljene pod nazivom „USA for Africa“ snimile pesmu „We are the world“ koja je imala ništa manji uspeh. Logičan sled je bio organizovanje koncerata „Live Aid“ 13. jula 1985. godine na „Wembley“ stadionu u Londonu (sa 72.000 posetilaca) i „John F. Kennedy“ stadionu u Pensilvaniji (gde se okupilo 100.000 ljudi). Istog dana slični koncerti održani su u još nekoliko zemalja (Sovjetski Savez, Kanada, Japan, Austrija, Australija, Zapadna Nemačka i … Jugoslavija).  Bio je to jedan od najgledanijih TV prenosa svih vremena – procene su da je (a samo da podsetimo da je to bilo mnogo pre internet ere) šesnaestosatni program, u kojem su učestvovali skoro svi najznačajniji pop rock izvođači – gledalo skoro 2 milijarde gledalaca u 150 zemalja, odnosno da je bar 40 posto svetske populacije pratilo koncerte na TV ekranima.

Procenja zarada, od ovog projekta, a koja je je u celosti otišla za pomoć gladnima u Africi – iznosila je preko 150 miliona funti. Godine 1986. od Kraljice Elizabete Druge dobio je titulu viteza – Honorary Knight Commander of the Order of the British Empire (sa oficijelnom skraćenicom: KBE) –  mada je već uobičajeno da ga svi zovu Ser Bob Geldof, iako on tu titulu nije mogao da dobije jer nije državljanin Ujedinjenog Kraljevstva, odnosno zemalja Komonvelta. Njegova angažovanja sve više uključuju humanitarni rad kroz razne nevladine organizacije, Tako je, između ostalog, 2005. godine kao odgovor na sastanak lidera „G8“ zajedno sa Bonom iz U2, organizovao koncert „Live 8“, kao inicijativu da najmoćniji otpišu dugove zemalja Trećeg Sveta.

Kada je reč o njegovoj solo muzičkoj karijeri koja je zvanično otpočela 1986. godine kada je napustio „Boomtown Rats”,  Geldof se polako ali sigurno, kao što to obično i biva sa muzičarima u najzrelijim kreativnim godinama, sve više okretao korenima, odnosno, tradicionalnoj irskoj muzici koja je „značajan sastojak“ u mnogim muzičkim pravcima koji su nastajali na severno američkom kontinentu, a posebno country and western muzike. Već njegov prvi album sadržao je dva velika hita  “This Is The World Calling” (čiji je koautor bio Dave Stewart iz “Euritmics” “The Great Song of Indifference”. Povremeno je nastupao i sa drugim izvođačima (Dave Gilmour, Thin Lizzy…), glumio je i u fimu “Wall” sastava Pink Flojd (1982), a 1992. godine nastupio je na velikom Freddie Mercury Tribute  koncertu, održanom na Vembliju.

POSTAVI ODGOVOR

Molimo vas unesite vaš komentar
Molimo vas unesite vaše ime ovde