Naslovna ŠTO da ne KAŽEM Što da ne kažem – Priroda nije na prodaju

Što da ne kažem – Priroda nije na prodaju

58
0
PODELI

Stotinak nezadovoljnih građana sečom stabala u parku prirode Košutnjak u Beogradu blokiralo je ovih dana kamion koji vozi odsečene četinare sa gradilišta Zavoda za sport, a zatim su upali na gradilište.

“Radi se o krajnjoj bahatosti i kasapljenju prirode. Niko nas nije pitao da li želimo taj projekat, a sada izgleda da neko želi da privatizuje najlepši deo Košutnjaka”, rekli su građani.

Predstavnici Zelene stranke najavili su podnošenje krivične prijave zbog izvođenja radova u parku Košutnjak.Do protesta je došlo nakon što su stanovnici Petlovog Brda primetili da su u parku Košutnjak isečena stabla crnog bora i još nekih vrsta a, kako su rekli medijima, posečeno ih je ukupno 60.

Nezadovoljnim građanima Beograda gradske vlasti odgovaraju da se radi o ulepšavanju grada i progresu koji mnogi ne žele da razumeju.

Odbornici u Vlasotincu ustali protiv izgradnje minihidroelektrana. Svi listom su bili protiv izgradnje mini hiroelektrana, a Prostornim planom predviđeno ih je 50 na ovom području i tako rekli NE uništavanju najvećeg bogatstva koje imaju – prirode.

Izgradnja mini hidrocentrala urušava mnogo toga u samoj prirodi, a i mi smo deo te i takve prirode i odbornička grupa Srpske napredne stranke je za zabranu izgradnje mini hidrocentrala na reci Vlasini. Vladajućoj partiji pridružila se i opozicija.

Meštani sela Rakita, na granici sa Bugarskom, posle višemesečnog štrajka protiv izgradnje mini hidroelektrana na njihovoj reci i upornosti investitora da plan ipak sprovede, najavili štrajk glađu. Ne daju svoju reku, prirodu, ne daju ono što je njima život godinama unazad i ne daju nešto, što građani velikih gradova ne razumeju – ne daju izvor života.

E , to su protesti koje treba podržati zdušno. To su protesti koji imaju smisla i koji imaju cilj. Osvojiti ili sačuvati vlast je prolazna kategorija, ispunjena interesima, često lažnim i potpuno beskorisnim za narod. Sačuvati prirodu je interes svih, kojeg najveći broj građana nije uopšte svestan, a koji će nas stajati glave kada se prosvestimo. Možda neće nas, ali buduće generacije naše dece i naših unuka o kojima bi, po logici stvari trebalo da vodimo računa i brinemo o njihovom životu , itekako hoće.

Nezadovoljnim građanima Beograda gradske vlasti, povodom uništavanja stabala na Košutnjaku, odgovaraju da se radi o ulepšavanju grada i progresu koji mnogi ne žele da razumeju.

A ja bih na ovom mestu beogradsku i sve ostale vlasti sličnog mišljenja podsetila na pismo inidijanskog poglavice Sijetla koje je još daleke 1854 godine uputio američkom predsedniku Frenku Pirsu, kao odgovor na ponudu da SAD od Indijanaca otkupe njihovu zemlju – u zamenu za rezervat:

„Kako neko može kupiti ili prodati nebo, toplinu zemlje? Ta misao je nama strana. Mi ne posedujemo čistoću vazduha ili odsjaj u vodi. Kako to možete kupiti od nas? Sva ova zemlja sveta je za moj narod. Svaka svetlucava borova iglica, svako zrno peska na rečnom sprudu, svaka izmaglica u mračnim šumama, svako svetlucanje i svaka buba, sveti su u tradiciji i svesti moga naroda. Nektar koji silazi niz drveće nosi sećanje na crvenog čoveka.

Naučite vašu decu ono što smo mi naučili našu, da je zemlja naša majka. Šta god snađe nju snaći će i sinove zemlje. Ako čovek pljuje na tlo pljuje na sebe samoga. Mi znamo: zemlja ne pripada čoveku. Čovek pripada zemlji. Mi to znamo. Sve je povezano kao krv koja ujedinjuje porodicu. Sve stvari su povezane. Čovek ne tka tkivo života, mi smo samo jedna nit u tkanju. Šta god da čini tkanju čini i sebi samom.”

Zašto ja sada ovo govorim? Zato što neprestano ponavljamo da je uništavanje prirode rezultat neprobuđene svesti kod građana. Ako je svest imao crveni poglavica još 1854 godine, prost čovek sa jednostavnim mislima, gde se u međuvremenu dela naša svest? Što se je izgubila i kako smo uspeli da je zatremo? Ili je možda prodata „za šaku dolara” zarad nekih sitnih interesa? Kao što danas neko pokušava da proda reke u zamenu za male hidroelektrane koje su od koristi, ne građanima, već onima koji bi da se bogate. Kao što neko pokušava da proda drveće na Košutnjaku u zamenu za sportsku halu koja može biti izgrađena i na nekom drugom mestu.

Pravo je čudo kako je svest razvijena kod običnih ljudi, poput meštana sela Rakita koje jedan od medija u Srbiji nazva divljacima, pravo je čudo da oni razumeju važnost očuvanja prirode, a visoki intelektualci im objašnjavaju da se radi o progresu koji oni ne razumeju.

Indijanski poglavica je i to shvatio, poručivši : „Mi ćemo razmisliti o njegovoj ponudi. Jer znamo da ako je ne prihvatimo, beli čovek će doći sa oružjem i uzeti našu zemlju.”……i pismo završio rečima : „Nastavite da prljate svoj vlastiti krevet i jedne noći ugušićete se u vlastitom smeću.”

Ugušiće se, na žalost, naši potomci, a ne mi koji smo krevet prljali. Ali, šta nas briga. Ionako danas mislimo samo na sebe.

25.Jun

 

POSTAVI ODGOVOR

Molimo vas unesite vaš komentar
Molimo vas unesite vaše ime ovde